Potpuni liberalizam razara privredu

Devizni kurs dinara u poslednje vreme je u središtu interesovanja naše stručne i ukupne javnosti, posebno kadje kurs naglo oslabio prema evru. Slede stalne oscilacije gore-dole sa tendencijom slabljenja kursa. Javnost i poslovni svet se pitaju: šta je to s kursom i koliko se može održati.Velika konfuzija u javnosti je stvorena zaista ekstremnim stavovima nekih ekonomista koji traže da „kurs evra slobodno fluktuira”,do stava da je dinar precenjen, da mu je realna vrednost oko 150 dinara…Odmah da kažemda je naša centralna banka izabrala upravljivo – fluktuirajući kurs i stavila ga u funkciju stabilizacione politike. To je vrlo važan instrument antiinflatorne politike, posebno u privredi u kojoj je uvoz dvostruko veći od izvoza. Na početku da raščistimo dilemu: kurs dinara jeste visoko precenjen godinama. Da se vršilo godišnje „prilagođavanje” realni kurs bi krajem 2009. godine iznosio 158 dinara za evro. Međutim, svi godišnji dispariteti već su ugrađeni u cene i troškove, uvoz i izvoz, tako da bizagovaranjeprelaza na realni devizni kurs (uz obaveznu devalvaciju) izazvao nesagledive posledice za privredu i društvo.

Zagovarati slobodno fluktuiranje kursa dinara kada to ne dozvoljava nijedna država u svetu (jer potpuno slobodnog fluktuiranja kursa nema) znači totalni liberalizam koji bi potpuno razorio nacionalnu privredu. Da vidimo taj mogući proces. Devalvacija (ili „slobodno fluktuiranje kursa”, što je u osnovi isto)dovelabi do drastičnog poskupljenja uvoza koji učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 52 odsto. Sve cene uvozne robe, a zatim i domaće (od pijace do trgovine),odmah bi se „uskladile” s novim kursom. Talas inflacije zapljusnuo bi sva tržišta. Porast domaćih cena preko kursa vodi novom disparitetu kursa dinara i evra, dinar mora ponovo da „klizi” nadole. Klizanje kursa postaje autonoman proces.

Dugoročne obaveze po inokreditima preduzeća, banaka i države u ovoj godini iznose više od 5,8 milijardi dolara, dok će ukupan prirast BDP-aod 1,5 odsto iznositi oko 655 miliona dolara. Kada bi došlo dodevalvacijeili naglogklizanjakursa dinara tada bi umesto 29,5 milijardi dinara kamata i otplata na inostrane dugove u budžetu trebalo izdvojiti 68,8 milijardi dinara. Koliki bi tada bio budžetski deficit?

Treba sagledati i kakvi su efekti neto uvoza i izvoza. Nikakva promena kursa ne može naglo preokrenuti negativne izvozno-uvozne tokove. Kurs na nepripremljenoj i neefikasnoj, ali i onesposobljenoj izvoznoj privredi ne može biti dovoljan stimulans u oživljavanju izvoza. Umesto stalnog devalviranja kursa dinara treba ugraditi celi sistem podsticajnih mera izvoznoj privredi (od kredita, kamata, rokova, namena i dr. ali i fiskalnih stimulansa) da bi se nepovoljni efekti precenjenog kursa neutralisali. Potrebne su nove mere monetarne politike, pre svega strateška preorijentacija sa politike „otvorenog tržišta” i osnovnog odnosa centralna banka – poslovne banke na stimulativne mere izvoznoj privredi i poljoprivrednoj proizvodnji. Blokirana sredstva devizne obavezne rezerve treba postepeno oslobađati i kontrolisano usmeriti u podsticaje izvoznoj privredi. Monetarni mehanizam treba temeljito rekonstruisati i staviti ga u funkciju privrede i razvoja, a ne bankarskog sektora i tekuće potrošnje. Kamatnu stopu treba oboriti, ali i referentnu kamatu, kao što to čini i EU kojoj težimo. Jer ni u EU se kamate ne formiraju slobodno i sa ovako visokom kamatnom maržom, kao uostalom ni devizni kurs bez intervencije centralne banke.

Brzo klizanje kursa dinara dovelo bi najveći broj kreditnih dužnika u gotovo bezizlaznu situaciju. Bilansi banaka bi se deformisali sa ogromnim rastom devizne aktive i pasive, a padom dinarskog dela. Dinar bi bio sve više potisnut iz finansijskih transakcija.

Pad kursa dinara ili samo najava da će slobodnije fluktuirati (s tendencijom stalnog klizanja nadole) pokreće i mehanizam psiholoških faktora koji će još više povećati tražnju deviza. Kurs ponovo odlazi u „nebeske visine”.Prodaja deviza stanovništva koja je vrlo važan izvor deviznih rezervi naglo bi opala (zbog očekivanja stalnog pada kursa dinara), ali bitražnja stalno rasla. Udar na devizne rezerve bio bi dvostruk.

Dakle, mora se hitno promeniti celokupan monetarni i fiskalni mehanizam. Ovo što imamo na sceni je antirazvojno postavljeno uz dugoročno gušenje privrede i proizvodnje.

Ekonomista, profesor univerziteta