Iza carskog paravana

Za japanski carski par minula godina imala je dvostruki značaj – car Akihito proslavio je dvadeset godina provedenih na tronu i 50 godina skladnog braka sa caricom Mićiko. Tim povodom u carskom muzeju organizovane su prigodne manifestacije.

Od 13. februara do 22. marta postavljena je izložba „Prijateljske veze sa svetom – pokloni iz inostranstva”, koja posetiocima predstavlja 55 darova koje je japanski carski par dobio prilikom poseta drugim zemljama i od uvaženih gostiju koji su dolazili u Japan, navodi se na zvaničnom sajtu Agencije carske porodice.

Život carskih i kraljevskih porodica uvek je privlačio pažnju i podsećao na onaj u bajkama. Za razliku od evropskih krunisanih glava, japanska carska porodica, kažu, živi mnogo skromnije, a odlikuju je jednostavnost, poštovanje prirode i želja da se sa njom bude u skladu. Ovome može da se doda i to da su i zemljište i kompleks carskih građevina u vlasništvu države, piše „Japan tajms”.

Turističke posete u samoj palati nisu moguće, ali mogu da se obiđu okolina i neke od bašta palate. Svake godine 2. januara i 23. decembra kraljevska porodica izlazi pred građane i pozdravlja ih sa balkona.

Za Japance je sve što se odnosi na carsku porodicu svetinja, a carsku palatu mnogi smatraju srcem i jednim od simbola Tokija. Nalik na prirodni rezervat okružen tokijskom betonskom džunglom, ona se nalazi u centru glavnog grada, na ruševinama nekadašnjeg Edo (stari naziv za Tokio) zamka, u kome su se smenjivale generacije šoguna Tokugava tokom Edo perioda (1603-1867). Današnja palata ili Kokjo, dom cara i carice, završena je 1888.

(/slika2)Površina same palate, drugih građevina i zemljišta iznose 1,15 miliona kvadratnih metara, što je 25 puta više od one koju zauzima Tokio Doum, stadion sa 55.000 sedišta. Celokupno imanje podeljeno je na tri bloka, navodi se u „Zusetsu Koshitsu no Subete” („Sve o carskoj porodici”) Grupe Gaken.

Centralni blok obuhvata glavnu palatu gde car Akihito i carica Mićiko obavljaju zvanične poslove i gde se održavaju ceremonije. Pored nje, tu je i Agencija carske porodice.

Rezidencija carskog para nalazi se u susednom bloku, Fukiage Gjoen, u kome je i Palata Fukiage Omija gde su boravili car Hirohito (poznat posthumno kao Šova) i carica Kodžun. U ovom bloku su i Šinto svetilišta (jedina u vlasništvu carske porodice) u koja car dolazi radi privatnih verskih obreda.

Istočni vrtovi čine treći blok, u kome su i Carska koncertna dvorana i Muzej carskih zbirki.

Rezidencija carskog para okružena je gustom šumom koja je stanište 3.638 životinjskih vrsta i 1.366 različitih biljaka. Od ukupnog broja velikih stabala u prestonici, smatra se da se 20 procenata nalazi na teritoriji palate.

U knjizi koju je napisao Jasuši Kunoh, bogatstvo prirode pripisuje se caru Hirohitu, koji je voleo da istražuje svet biljaka i mora. Pokojni car je, kako se navodi, imao je običaj da kaže da nijedna biljka na svetu ne sme da se nazove imenom „korov”.

Car Hirohito voleo je da igra golf pa mu je pre rata bio napravljen teren za golf sa devet rupa. Prestao je da igra kada je došlo do eskalacije neprijateljstava i dozvolio da se igralište za golf vrati u prvobitno stanje. Danas, navodi se u knjizi, na tom mestu stoji gusta šuma.

Pripadnici carske garde uče da pišu tanke (vrsta poezije), kaligrafiju, aranžiranje cveća i ceremoniju čaja.

Svrha učenja ovih umetničkih veština jeste u tome da se neguje osećaj i smisao za estetiku i da se shvati i razume šta carska porodica oseća kada piše pesme. Stoga su pripadnici garde i čuvari kulture i tradicije svoje zemlje.

Kako kaže Korporacija Tokio metro, koja vodi računa o funkcionisanju linija podzemne železnice u glavnom gradu Japana, nijedna ne prolazi ispod palate, mada ima nekoliko koje saobraćaju po obodu kompleksa.

Zvaničnici tokijske gradske vlade tvrde da ne mogu da pronađu nikakve istorijske zapise koji bi ukazivali na to da su palata i zemljište na kome se nalazi, kao i zemlja ispod, bili ikada zakonski zabranjeni za trase podzemne železnice. Pruge i stanice su smeštene tamo gde su lokalne vlade smatrale da za njima postoji najveća potreba, navode zvaničnici, pri čemu jedan napominje da stanica ne postoji na teritoriji na kojoj se nalazi palata jer u njenoj okolini nema stambenog naselja, a ni firmi.

Agencija za promet nekretninama, koja se nalazi u blizini, tvrdi da je zemljište na kome se nalazi palata verovatno najskuplje u Tokiju, a samim tim i u čitavom Japanu.

Dok se cene nekretnina u Ginzi i Šinđukuu, poslovnim oblastima Tokija, kreću oko 30 do 40 miliona jena (327.000 do 436.000 dolara) po jednom tsubu (1 tsubo = 3,3 m2), agenti procenjuju da bi, kada je reč o palati, cena dostigla oko 50 miliona jena (545.000 dolara).

Naravno, niko ne misli da bi zemljište na kome se nalazi palata ikada moglo da bude ponuđeno na prodaju.