Signal za promenu ponašanja

Mehanizam brzog ekonomskog rasta, praćenog rastućim trgovinskim deficitom, prekinut je krajem 2008. izbijanjem svetske krize. Time izazvan skok premije rizika zemlje i povlačenje štednje praćeni su snažnim depresijacijskim pritiscima. Da bi podstakla funkcionisanje tržišta, ublažila dnevne oscilacije i popravila deviznu likvidnost u poslednjem kvartalu 2008. i prvom kvartalu 2009, NBS je oslobodila 2,6 milijardi evra iz rezervi. Dosledno opredeljenju NBS, nivo kursa nije branjen – dinar je u tom periodu oslabio za 18 odsto. To je nesporno bio strašan udar na sve koji imaju obavezu plaćanja u devizama i prilive u dinarima, ali i jasan signal koji je doveo do bitne promene u ponašanju države, privrede i građana. Zahvaljujući i tome, u odnosu na druge zemlje i istorijski posmatrano stanje u našoj ekonomiji je relativno solidno. Pad aktivnosti u 2009. relativno je mali (ispod tri odsto), fiskalni stimulans je uključen u okvir skromnog deficita (4,5 odsto BDP-a), deficit tekućeg računa je trostruko manji (tek 5,7 odsto BDP-a), godišnja inflacija gravitira nivou od pet odsto, štednja se u potpunosti oporavila...

Smisao postojanja dinara je i da omogućuje lakšu i bržu adaptaciju i odgovori na eksterne šokove. Ne ulazeći u ocenu izvodljivosti, zamena dinara inovalutom, čak i onima koji su izloženi valutnom riziku, teško može da učini život lagodnijim. Uticaj eksternih šokovatada bi bio znatno jači, a to bi ugrozilo mogućnost njihovog plasmana na domaćem tržištu. Slabiji uticaj na ekonomski rast u kratkom, ali ne i u dugom roku ima koncept čvršće stabilnosti dinara. Ali predah ima cenu – smanjenje deviznih rezervi.

Na spoljnotrgovinsku i ekonomsku aktivnost ne utiče nominalna već realna vrednost dinara. Do sada nerešiv problem javljao se u uslovima masivnog priliva inokapitala i rigidnosti cena nadole. Apresijacijske pritiske pratio je ne pad nego usporavanje rasta cena, te je realna apresijacija (rast vrednosti dinara) otežavala izvoz i podsticala uvoznu tražnju. Naravno, i tada postoji, istina neželjen ali i nužan izlaz – dužnička kriza. Razvoj konkurencije je sigurna terapija, a vreme za to nam je ostavila aktuelna kriza i očekivanje da se neće ponoviti obilna ponuda inokapitala.

Centralna banka na realnu vrednost valute može da utiče samo kratkoročno, što znači da proizvodnja nema dovoljno vremena da reaguje. U slučaju depresijacije (pad vrednosti dinara), reakcija cena je znatno brža te se napor centralne banke brzo neutrališe – ali na višem nivou kursa i inflacije. U tom smislu, 2009. je novina. Reakcija cena na promene kursa je izostala. Efekat je neutralisan čvrstom politikom dohodaka i manjom spremnošću privrede i stanovništva da se zadužuju, dok je pad realne vrednosti dinara podstakao izvoz i usporio pad ekonomske aktivnosti. S druge strane, pre svega stanovništvo, pritisnuto ranije preuzetim obavezama i u želji da neutrališe smanjenje priliva, povećava prodaju deviza. U uslovima manje tražnje, to je doprinelo stabilizaciji dinara bez intervencija NBS.

Istorijski podaci potvrđuju da je aktuelni poremećaj sezonske prirode, ali vrednost dinara ne bi trebalo da ima ovako izraziti ,,sezonski karakter“. Da do toga ne bi dolazilo na vladi i NBS je zadatak da doprinesu razvoju deviznog tržišta kroz podsticanje arbitraže, promociju novih instrumenata zaštite od valutnog rizika i dinarske štednje kao pretpostavke dinarskog kreditiranja.

Strateški, fleksibilan kurs je ključ ekonomske stabilnosti i održivosti ekonomskog rasta, tj. pretpostavka za postizanje ekonomskih kriterijuma priključenju EU. Uvažavajući osetljivost tržišta, politika intervencija NBS mora biti efikasna i prepoznatljiva. Konceptom sprečavanja prekomernih dnevnih oscilacija, a ne uticajem na nivo kursa u jednom pravcu, NBS upravo to i postiže.

Direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS