Napadni „cipelin"

„Čizma glavu čuva”, pripoveda se, ali joj i – preti: upravo je opet na jednog državnika protestno bačena obuća. Najnoviji incident dogodio se u Sevilji, kada je pridošli Kurd (uz poklič „Sloboda Kurdistanu”) „povećom cipelom” gađao visokog španskog gosta, turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Projektil” je, saopštava se, pogodio službenu limuzinu, napadač je uhapšen, a događaj je podsetio na poduži alternativni značaj cipele kao – oruđa u političkim sporovima i svakojakim dejstvima „odozdo naviše”. Bez takve njene upotrebe ne bi ni došlo do bajkovite tranzicije zanemarene Pepeljuge u princezu, niti bi bivši predsednik SAD Džordž Buš (krajem 2008) morao da se u Bagdadu sagne – da bi izbegao cipelu koju je na njega bacio irački novinar u znak protesta zbog američke invazije – iako je tvrdio da se na tom frontu „saginjati neće”.

Obuća se potvrđuje, zapravo, kao jedno od efikasnih sredstava komunikacije. Gotovo kao rezervni jezik, tamo gde „reči ne pomažu”.

U toku je socijalna i bezbednosna evolucija. Svojevremeno su mnoge devojke procenjivale nepoznate mladiće, pre nego što s njima progovore, po tome „kakve su im cipele”, a danas je obavezna, i za veze na beskrajno većoj distanci, procedura (uvedena u SAD, kada je ubrzo po atentatima otetim putničkim avionima, 11. septembra 2001. godine, otkriven pokušaj jednog putnika da u obući skrije eksploziv) za proveru da li je (bez)opasno ono u čemu se hoda.

Cipela se, prethodno, uvrstila i u simbole hladnog rata. Svojom je ondašnji lider bivšeg SSSR-a Nikita Hruščov 1960. lupao o sto na zasedanju u Ujedinjenim nacijama, protestujući protiv osude politike države na čijem je čelu bio.

Negodovao je za vreme izlaganja predstavnika Filipina. Države u kojoj su docnije takođe važnu ulogu igrale cipele, hiljade pari koje je pribavila tadašnja „prva dama” Imelda Markos (nazivana „čelični leptir”) i koje su bile svedočanstvo raskalašnosti i samoživosti vladajućeg bračnog para, dok su građani grcali u nemaštini, što je dovelo do bune kojom je svrgnut (pre 36 godina, na sutrašnji dan) diktator Ferdinand Markos. Hruščovu takođe nije pomoglo –spoljnopolitičko – izuvanje: smenjen je četiri godine posle spektakla s cipelom.

Za obuću je karijeru sujeverno, po sopstvenom kazivanju, vezao i dugogodišnji britanski premijer Toni Bler. Jedan isti par cipela je obuvao za 10 godina mandata – kad god je trebalo da odgovara na pitanja članova Parlamenta. Kupio ih je osam pre preuzimanja vlasti, da bi po odlasku s vladinog kormila poručio: „Jevtine cipele su loša ekonomija.”

Utvrđeno je, u međuvremenu, da nisu pouzdane ni „čizme od sedam milja”. Političko-biznismenske interpretacije takvih priča za decu stvarnost je odraslima, koji nisu razumeli naravoučenija, preobratila u „priču s tužnim krajem”: raspukle su se prenaduvane novčane „stope” i prouzrokovale aktuelnu, globalnu finansijsku krizu.

Do gađanja cipelom, došlo je i u – parlamentu Srbije. Kada je radikalska poslanica gađala, novembra prošle godine, demokratkinju koja je predsedavala sednici Narodne skupštine.

Sličnih slučajeva je na pretek. Na meti neprecizno bačene patike našao se, januara prošle godine, i kineski premijer Ven Đijabao. Pala je na metar pored njega, dok je držao predavanje na britanskom univerzitetu Kembridž.

Fotografija na kojoj Barak Obama drži noge na stolu (američki prilično uobičajeno) dok telefonom razgovara sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom – razjarila je deo arapske javnosti. Onaj koji takvo „isticanje cipela” doživljava kao uvredljiv čin.

Moglo bi se, kad se pomenuto ima u vidu, pomisliti da je svet počeo da liči na crtani film „Cipelići”. U kome su nosioci uloga – animirani primerci obuće za najrazličitije zadatke, od plesnih do oružanih.

Kao da u borbi za prevlast, i u raznorodnim društvima, postepeno preteže – napadni „cipelin”. Kovanica: među nama najrasprostranjenijeg naziva za obuću (cipele) i imena „cepelin”, nemačke bomabarderske letelice u Prvom svetskom ratu, a koja se sada često viđa kao nosač poruka, svuda prevladavajućeg, reklamerstva. „Cipelinova” ofanziva, svakako, nije samonikla. Poodavno – jedni na druge i na sve strane – „idemo đonom”…