Jeremić: Srbija je za realno rešenje statusa Kosova

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. februara – „Uprkos svima koji tvrde suprotno, status Kosova ostaje otvoreno pitanje”, poručio je danas, u svom predavanju na Forumu transatlantskih lidera Džon Hopkins univerziteta Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Tema njegove besede bila je „Srbija, SAD i nepoznanica Evrope”, a Jeremić je peti lider iz Evrope koji je govorio na ovom forumu jedne od najprestižnijih katedri za izučavanje međunarodnih odnosa u Americi. Pre njega to su bili turski premijer Erdogan, crnogorski Đukanović, italijanski šef diplomatije Fratini i ministar inostranih poslova Kosova Hiseni.

„Mislio sam da govor počnem konstatacijom da sam jedini ministar iz Srbije koji govori na ovoj katedri, ali pošto sam upravo čuo da je ovde bio i Hiseni, vidim da nisam”, rekao je, u vedrom tonu, posle izlaska za govornicu Jeremić.

U polusatnom predavanju, glavna teza kad je reč o Evropi bila mu je da međunarodni sistem prolazi kroz transformaciju koja je po mnogo čemu slična onoj iz 1845. ili 1989, pri čemu je svet prvi put istinski globalizovan i da zbog toga danas ima malo izvesnosti i predvidljivosti oko toga kakav će biti konačni ishod svih promena.

Evropa je danas, po Jeremiću, geostrateški „još nekompletna”. Ono što je pri tom „nepoznanica”, jeste kako će integrisati Tursku i Rusiju, kao dve zemlje koje su integralni deo evropske istorije, ali i zagonetka njene budućnosti.

Što se Srbije tiče, njeno brzo priključivanje EU je strateški prioritet. Ali kad je reč o „nepovratnom konsolidovanju zapadnog Balkana”, dve su glavne prepreke: različiti pogledi na to kako da se konsoliduje Bosna i neslaganja oko budućeg statusa Kosova.

U oba ova slučaja, poručio je Jeremić, ključni akter je Amerika, koja može da ima ključnu ulogu u oblikovanju ishoda prihvatljivog za sve zainteresovane strane. Reč je, takođe, o procesu u kojem je neophodno i angažovanje Beograda.

Srbija je, „apsolutno posvećena” politici „jedne Bosne” i podržaće svako rešenje koje je prihvatljivo za tri bosanske strane, pri čemu rešenje nije ni njena centralizacija niti podela, pa međunarodni napori treba da budu usmereni ka nekom srednjem rešenju koje će moći svako da potpiše.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova je, po Jeremiću, bio „pokušaj da se nametne jednostrani ishod po kome jedna strana dobija sve, a druga ništa”. Takvo rešenje nije dobilo podršku Saveta bezbednosti i velike većine članica UN, pa je zbog toga neodrživo.

Srbija se u takvim okolnostima odlučila da se brani insistiranjem na međunarodnom pravu, pa je slučaj, uz podršku UN, iznela pred Međunarodni sud pravde. Kad on bude izneo svoje mišljenje, to će biti prilika da se otvori dijalog koji može da donese obostrano prihvatljivo i održivo rešenje budućeg statusa Kosova. „Naša namera nije ni da trijumfujemo niti da potčinimo, već da problem istinski rešimo u okviru međunarodnog prava”, rekao je Jeremić.

Kad mu je, posle predavanja, jedan od slušalaca postavio pitanje kako zamišlja reintegraciju Kosova u Srbiju, Jeremić je odgovorio da reintegraciju namerno nije pomenuo u svom izlaganju. „Srbija je odlučna da nikad ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost, ali smo otvoreni za kompromis i svaki ishod”, pojasnio je Jeremić. „Mi smo za nešto realno što će da funkcioniše u interesu mira na Balkanu”.

M. Mišić