Dom sa pogledom na jug

Mi verujemo u održivi svet, u svet gde se ništa ne radi samo zato što se tako uvek radilo, zanimljiv svet, u kome, svako jutro kad se probudimo, mislimo o tome kako bismo mogli da pomerimo neke stvari, uradimo ih mnogo bolje nego što ih inače radimo...
Ovako, otprilike, glasi moto jednog od uspešnih svetskih proizvođača nameštaja. Utisci sa nedavno održane međunarodne pres konferencije najvećeg međunarodnog sajma nameštaja u Milanu, koje Vam prenosimo u ovim redovima, govore da će slične filosofije postaviti demarkacione linije između „pobednika” i „gubitnika” na globalnom tržištu i otvoriti novu trku između dizajnera, arhitekata, kompanija, pa i čitavih država. Nije reč o pomodnom trendu koji će obojiti stranice dizajnerskih časopisa samo ove sezone, već o suštinskom zaokretu u razmišljanju, kreiranju i proizvodnji.

Pasivne kuće

Šta je zapravo održivi dizajn? Promišljen spoj dizajna i arhitekture sa konstruktivnim, mašinskim i električnim inženjerstvom koji, pored funkcionalnosti i estetike, ima za cilj minimiziranje energetske potrošnje i očuvanje ljudskog zdravlja kroz odgovoran odnos prema životnoj sredini. To znači čuvanje i primenu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zdravih instalacionih sistema. Održivi projekti ne moraju da koštaju mnogo, čak ni kada se čini da su komplikovaniji od uobičajene prakse. Održive građevine i nameštaj od recikliranih i ekoloških materijala nemaju prepoznatljiv stil, već dele zajedničku holističku filosofiju integrisanog dizajna u kome se svaka komponenta posmatra kao deo veće celine.

 „Pasivne kuće” su očigledan primer održivog dizajna: zahvaljujući dobroj izolaciji i efikasnosti građevinske tehnike, potrebe za toplotnom energijom ne prelaze 15 kWh/m², tako da je moguće potpuno se odreći posebnog sistema grejanja. Važna je i ispravna orijentacija u odnosu na strane sveta. Pasivne kuće imaju velike prozorske površine okrenute ka jugu, kako bi pasivni solarni dobici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti kuće.

Od revolucionarnih šezdesetih bile su potrebne decenije da se shvati da plastika nije rešenje svih problema. Sa dvadeset prvim vekom počela je potraga za kompozitnim materijalima od obnovljivih organskih sirovina koje bi mogle zameniti plastiku i njena štetna dejstva po prirodnu sredinu. Tako je proizveden materijal DuraPulp, biorazgradiva zamena za plastiku na bazi nafte koja ima dobre osobine papira, ali izrazite trajnosti koja se obično povezuje sa materijalima kao što su čelik, drvo ili tvrda plastika. „Parupu” stolica je prvi proizvod od DuraPulp materijala koji je čini trajnom i vodootpornom, kao i potpuno obnovljivom. Lagana je i može se slagati jedna na drugu što je praktično za transport ili kod reorganizacije prostora. „Parupu” stolica je namenjena zabavi i igri dece i njena trajnost odgovara otprilike dužini detinjstva. Debljina materijala od koga je napravljena je svega nekoliko milimetara i može izdržati težinu odraslih.

Centralni nervni sistem za planetu zemlju

Naravno, održivi dizajn, ako ga svedemo samo na primere upotrebnih predmeta, gubi svoj smisao. Planeta i njeni resursi su u tako dubokoj krizi da su neophodne ne samo odgovarajuće mere na nivou država i vlada, nego su se u poslednje vreme tim naporima pridružile i multinacionalne kompanije, čija razgranatost i ekonomski interes dopiru dalje od moćnih, ali ipak teritorijom ograničenih državnih vlasti. Prvo je kompanija IBM lansirala inicijativu „Smart Planet” koja treba da omogući bolje i efikasnije korišćenje energije, vode, hrane, informacija, pa i zdravstvene zaštite na lokalnim, mikronivoima, da bi se postigle ogromne globalne uštede. Pre svega nekoliko dana, kompanija „Hjulit pakard” je lansirala „Centralni nervni sistem za planetu Zemlju”, biznis model koji će biti zasnovan na održivosti.

Za kraj, ohrabrujući podatak koji govori da Srbija neće biti isključena iz svetskih dizajnerskih tokova, te da se sve bolje pozicionira u globalnim kreativnim krugovima. Među 80 svetskih novinara i kritičara dizajna, koji su ove godine pozvani na konferenciju uoči Milanskog sajma, našle su se i tri predstavnice srpske dizajnerske scene: Jelena Matić, docent na Šumarskom fakultetu i direktor Talent zone festivala „Mikser”, Mia David, urednica časopisa „Kvart”, kao i Maja Lalić, arhitekta i predsednik udruženja „Mikser”, koje već deset godina aktivno radi na razvoju i promociji domaćeg dizajna.