Jevtiniji krediti – na dugom štapu

Još nema uslova za pojeftinjenje kredita u Srbiji, jer na to ne utiče samo cena koštanja kapitala, već i tržište, ocenio je juče Živa Žebeljan, pomoćnik direktora za poslove sa stanovništvom u Komercijalnoj banci, povodom najavljene odluke NBS o smanjenju devizne rezerve banaka.

Prema njegovim rečima, plasmani banaka neće se za početak znatnije povećati. To će biti moguće kasnije. Tokom godine. Plasmani, prema njegovoj oceni, ne zavise samo od banaka, već i od tražnje i kreditne sposobnosti klijenata.

Prema Nacrtu odluke NBS, smanjenje obavezne rezerve odnosiće se na nove plasmane i depozite banaka, tako da će se veći efekti na tržištu videti tokom 2011. godine, procenjuju bankari.

Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji Klaus Priveršek kaže da će jedan od prioriteta banke biti da proceni efekte predloga NBS i da će, uzimajući u obzir interese klijenata, doneti adekvatnu odluku.

Svetlana Tolmačeva, predsednika Izvršnog odbora Prokredit banke, kaže da je predlog NBS o smanjenju obavezne rezerve banaka, kao i o povraćaju tako oslobođenog novca bankama tokom 2011. godine, značiti bolju likvidnost naših banaka, kao i smanjene troškove plasiranja kredita, ali tek od naredne godine, pošto će tada ova odluka početi da se primenjuje. Važno je znati, napominje ona, da se trenutna struktura obavezne rezerve banaka u Srbiji razlikuje, da će nakon pomenutog smanjenja stope obavezne rezerve bankama biti oslobođeni različiti iznosi i da će se zbog toga mogućnost banaka da koriguju kamatnu stopu na svoje kredite, takođe, razlikovati. 

– S druge strane, predlog da obaveza banaka da polažu obaveznu rezervu na subvencionisane kredite privredi i građanima od marta bude umanjivana za 25 odsto od nivoa mesečnog prirasta kreditnog portfolija svake banke, vezanog za subvencionisane kredite, a sve u odnosu na taj kreditni portfolio na poslednji dan u februaru ove godine, značiće veću zainteresovanost banaka da ove kredite plasiraju i time podrže očuvanje likvidnosti i realizaciju investicionih planova domaćih preduzeća – kaže Tolmačeva.

Stvarni efekti odluke o smanjenju obavezne rezerve u svakom slučaju dosta će zavisiti i od Bečke inicijative, odnosno dogovora NBS, poslovnih banaka u Srbiji i njihovih centrala da sredstva kojima raspolažu neće iznositi iz zemlje i da neće smanjiti svoju izloženost prema Srbiji, odnosno umanjiti kreditnu aktivnost. Imajući u vidu da postoji mogućnost relaksiranja određenih odredbi Bečkog sporazuma, ostaje otvoreno kako će banke u Srbiji reagovati na poboljšanje svoje likvidnosti, kao i na koji način će koristiti oslobođena sredstva.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji, ocenio je da će najavljeno smanjenje obavezne rezerve banaka doprineti rastu obima kredita u Srbiji.

On je agenciji Beta kazao da taj rast kreditne aktivnosti može dovesti i do snižavanja cena kredita na srpskom tržištu. „Najava Narodne banke Srbije o smanjenju obavezne rezerve banaka je odlična vest i doneta je u pravi čas”, ocenio je Čupić.

Direktor Folksbanke u Srbiji za rad sa stanovništvom Petar Grujić ocenio je za portal Emg.rs da će smanjenje obaveznih deviznih rezervi banaka dovesti do pojeftinjenja kredita, osim stambenih koji nisu uključeni u obavezne rezerve.

Grujić je ocenio da na dinarskoj osnovici neće doći do znatnijih promena jer je ona i do sada bila niska i iznosila je 10 odsto, pa smanjenje na pet procenata neće doneti posebne novine.

Dinarski krediti, prema njegovim rečima, neće znatnije pojeftiniti, ali će svakako doći do povećanja njihove ponude jer banke imaju dosta dinara koje ne mogu da konvertuju u devize.

Guverner NBS Radovan Jelašić kazao je da NBS neće vraćati novac bankama, već će one tokom cele ove godine za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod centralne banke.

Jelašić je precizirao da će smanjenje rezerve ići postepeno do kraja ove godine i dodao da je to smanjenje dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom.

NBS je bankama ostavila rok do 2. marta da dostave primedbe na predlog Nacrta odluke o smanjenju obavezne rezerve banaka.

J. Rabrenović