Kvizovi – mamac za lakoverne

Nedavna ispovest Novosađanke koja je zbog pozivanja televizijskih kvizova napravila ogroman telefonski račun i, čak, morala da podigne kredit da bi ga platila, izazvala je veliko interesovanje među čitaocima "Politike". Većina njih smatra da su smicalice očigledne, prepričavaju svoja loša iskustva, apeluju na nadležne...

Ako ovoj gospođi može da bude za utehu, i zvanični podaci Telekoma potvrđuju da se još najmanje 1.200 građana Srbije oseća prevareno iz istog razloga. Tačno toliko žalbi podneto je službama ovog preduzeća od novembra prošle godine, kada je "kvizomanija" iznenada počela da se širi među televizijskim kućama, da bi ubrzo zarazila i gledalaštvo. Poslednji podaci pokazuju da građani trenutno mogu da okušaju sreću na čak 36 kvizova, na različitim TV stanicama u Srbiji. Nekontrolisana potrošnja impulsa zbog učestvovanja u kvizovima, kako saznajemo, uzela je zaista maha. Zbog toga je Telekom početkom marta ove godine uveo neku vrstu službe za "spasavanje" pretplatnika.

U ovoj kući kažu da je zbog svih problema oko plaćanja telefona postala već praksa da se građani koji imaju preveliki broj poziva obaveštavaju o iznosu koji su potrošili. Krajnje ljubazno od njih! Posebno ako se zna da se svakog meseca u kase ovog preduzeća zahvaljujući baš ovakvim kvizovima sliju milionski iznosi.

Najveći je, recimo, bio u februaru kada je prihod od mesečne naplate bio 129.947.386 dinara. Za prvih šest meseci Telekom je na račun TV kvizova zaradio gotovo 600.000.000 dinara, a više nego odlično prošli su i provajderi i TV stanice.

Telekom koji u ovom poslu pruža tehničku uslugu zarađuje između 40 i 50 odsto od tog posla, u zavisnosti od toga kakav ugovor ima sa provajderom. Drugu polovinu kolača dele provajder, kao podugovarač, i medij koji organizuje kviz. Kako saznajemo, do pre godinu dana postojala su samo dva provajdera, vladala je neka vrsta monopola na ovakve usluge pa su oni sa televizija delili zaradu uglavnom na ravne časti. Trenutno je u poslu desetak većih kuća, tržište se liberalizovalo, pa i oni medijima nude mnogo bolje uslove, nekada se zadovoljavaju i sa 20 odsto zarade.

Šta je, osim vere naroda da je moguće lako zaraditi novac, tajanstvena formula globalnog uspeha TV kvizova? U nekim slučajevima poenta je očigledno da pitanje-zagonetka bude što lakše, odnosno da bude više onih koji će se upecati da pozovu i okušaju sreću. Svako drugo veče zagonetna osoba biće neka poznata ličnost, ili će se postavljati pitanje na koje svaki prosečan gledalac može da odgovori. I onda, tobože, niko se neće javiti petnaest minuta za nagradu od, recimo, 10.000 dinara!? Pretpostavka je da u to vreme mnogi s nestrpljenjem očekuju da dođu na red da osvoje neverovatnu nagradu. Dok se žrtva kviza nada svojoj sreći, dotle impulsi "otkucavaju" neslućenom brzinom. Naravno, i to čekanje se plaća, račun se uvećava svaki put kada se uspostavi veza i oglasi automatska sekretarica, što ljudi uglavnom ne znaju.

Drugi radije pribegavaju "težim", odnosno besmislenim, potpuno nelogičnim pitanjima i zarađuju tako što u program uključuju što više gledalaca. Principi su različiti, ali namere su uglavnom iste. Broj onih koji uspeju da osvoje nagradu zanemarljiv je u odnosu na broj učesnika. I odatle profit. Čini se da su ciljna grupa stariji, deca i oni potpuno neobavešteni koji, ne znajući šta rade, mogu da naprave ogromne račune. Problem nastaje kada umesto uobičajenog stigne račun od nekoliko hiljada dinara.

Formalno, međutim, u kvizovima nema ničega nelegalnog. Osim ukoliko organizator ne istakne cenu poziva, što on uvek čini – istina, isuviše sitnim slovima i pomalo dvosmislenim obaveštenjima. Na ekranu, dok traje kviz, najčešće piše da je cena za potencijalno učešće 50 dinara, ali je velika nedoumica kako se ti razgovori zaista tarifiraju.

Zaslepljeni mogućom nagradom, stariji, ali i deca, uglavnom ne obraćaju pažnju na te poruke, ispisane pri dnu ekrana pa pozivaju unedogled dok ne doguraju do popriličnih računa. Organizatori kvizova služe se različitim smicalicama da namame "klijente" i zarade. Jedna od njih je i emitovanje kvizova u podne, kada su mama i tata na poslu.

U svakom slučaju, kako su nam potvrdili u Ministarstvu trgovine, resorna inspekcija će imati puno posla. Prema rečima Vere Despotović, iz ovog ministarstva, kontrola poslovanja organizatora kvizova je u toku, načini obmanjivanja gledalaca su, kako objašnjava, zaista različiti, ali nadležni, zbog mogućeg remećenja akcije, još ne žele javno da iznose podatke.

– Postoji mnogo pritužbi i onih koji se osećaju prevarenima. Na osnovu Zakona o oglašavanju i zaštiti potrošača, obaveza organizatora je da tačno i potpuno informiše gledaoce. Kazne za prestup iznose i do 3.000.000 dinara, uz zabranu daljeg reklamiranja – istakla je Despotović.

--------------------------------------------------------------------------

I firme u problemu

Prema podacima iz Telekoma, pozivi na kvizovima u većini slučajeva naplaćuju se nezavisno od dužine razgovora, odnosno trajanja poziva. Zavisno od ugovora, cene su od 30 do 50 dinara, plus troškovi PDV-a. Neki organizatori naplaćuju učešće na osnovu "utrošenih" minuta, pa je cena za fizička lica 18,22 dinara, a za pravna 30,11 dinara. U oba slučaja nije uračunat porez na dodatu vrednost.

Kako saznajemo, problema zbog pomame za kvizovima sve više imaju i neke velike domaće firme, javna preduzeća. U trenucima dokolice službeni telefon dobro dođe za okušavanje sreće, zbog čega mnogi direktori razmišljaju na koji način da se zaštite.
I. Ć.