Deluks klaustrofobija

Dubai, februara – Da sve ima svoju cenu, najlakše je proveriti u „Burdž al Arabu”, hotelu otvorenom pre deset godina, prvom u svetu sa sedam „zvezdica”. Trejd mark Dubaija, grada sa oko milion i po stanovnika, koji godišnje poseti više od 15 miliona turista, više je od luksuza, sofisticirane arhitektonske lepote i – skupoće.

Imala sam sreću da mi vodič kroz hotelske prostorije, salone, restorane, čak i jedan apartman, bude naše gore list, visokopozicionirani menadžer Goran Stojković. Elegantan, šarmantan i neverovatno ljubazan, ovaj stručnjak za hranu i piće, jer je taj hedonistički deo boravka u ovoj palati njegov sektor, vodio nas je od sprata do sprata sve do vrha palate, kao kroz sir, jer ga je osoblje s naklonom i snishodljivim poštovanjem pozdravljalo na svakom koraku.

Svaka čaša 200 evra

Prolazimo kroz purpurnozlatni restoran sa specijalitetima arapske kuhinje i hvatamo jedan od šesnaest liftova. Od vrata, raskošno inkrustiranih plemenitim metalima i slonovačom, do unutrašnjosti i brzine od koje vam se čini da stojite u mestu, sve miriše na velike pare. U modernom japanskom restoranu kuvari beže od fotoaparata ali me mole da snimim njihovo kulinarsko remek-delo. Nešto poput cvetne ikebane, zapravo je sve povrće, pretvoreno veštim rukama u bokore cveća. Iz ove otvorene kuhinje, jer gosti mogu da gledaju šta im se i kako sprema, prolazimo ispod svoda od milion dolara! Sav je načičkan „svarovski” kristalima, kao zvezdano nebo. Stolice za šankom i fotelje unaokolo presvučene su skupocenom nojevom kožom! Odustala sam da sednem na ostatke ove plemenite ptice!

(/slika2)Put, odnosno liftovi dalje nas vode ka visinama, ka Skyview restoranu i baru. Malo je gostiju, jer je i vreme, pet po podne. Klavir, ceo providan, da li od pleksiglasa ili čega već, kakav je u svom šou-programu koristila Selin Dion u Las Vegasu, jedan je od tek nekoliko u svetu. A pogled, nema cenu. On oduzima dah, jer kroz ta stakla od poda do tavanice puca vidik na veštačku „Palmu” i „Svet”, spajaju se plavetnilo vode i neba.

Sa dve stotine metara visine spuštamo se malo niže u prostor za relaksaciju. Podeljen je na onaj za dame i onaj za gospodu. Do tih velelepnih, zlatnim mozaicima ukrašenih bazena nismo mogli zbog poštovanja stroge privatnosti, ali smo nekoliko minuta uživali u prostoru za odmor posle masaža i plivanja ili sauniranja.

Dolazak u čuveni restoran sa akvarijumom je poseban doživljaj. Prolazimo prvo kroz restoran – separe gde je baš totalna intimnost! Tu vas špijuniraju samo tropske ribice u akvarijumima. U restoranu se večera zakazuje bar dva meseca unapred, a prednost naravno imaju gosti hotela. Svaka čaša, pokazuje nam je Goran Stojković, košta – 200 evra! Pada mi na pamet dert „polomiću čaše od kristala” Miroslava Ilića. Kako su daleke naše kafane, Beli Bora iz „Skupljača perja”, „čaše lomim, ruke mi krvave”... Počinje da me hvata klaustrofobija. Nigde otvorenog prostora.

A sada „šlag”. Odlazimo u jedan slobodni apartman. Desetak metara od lifta, za haj-tek pultom sedi – recepcionar. Tu ni rođena majka ne može da vas nađe, ako nećete. Setih se čuvenih „babuški” koje su sedele na svakom spratu, tada u svetu najvećeg hotela „Rasija” u Moskvi. Samo uz poveću količinu rubalja mogli ste da je podmitite da prošvercujete nekoga u sobu.

Apartmani su u „Burdž al Arabu” svi dupleks, od oko 400 metara kvadratnih do 1.500, koliko imaju rezidencije. Svi su sa pogledom na more i svi bez terase. Cene su od hiljadu dolara na noć do 36.000 dolara, koliko staje odsedanje u rezidencijalnom prostoru.

Ulazimo u apartman – 709. Odmah levo od vrata je biznis-centar sa laptopima, faksovima, telefonima, tu je i tač-skrin za automatsko rukovanje svim elementima. Malo dalje, šljašti plazma-televizor sav optočen zlatom. Ogromni living rum, desno je velika trpezarija sa ikebanom od crvenih ruža. Ali, tu je i najveća perverzija koju sam videla! Poseban „meni” za – cveće! Elegantna knjižica, nudi vam stotinak vrsta cveća, pa, po izboru, možete ga imati u svojoj sobi. Jedna vrata vode iz trpezarije u moderno opremljenu kuhinju sa tajnim prolazom za batlera koji je na raspolaganju 24 sata.

TV optočen zlatom

Stepenicama na sprat gde su spavaće sobe. Krevet sa baldahinom, čuveni „treka” krevet sa duplim dušecima staje 17.000 dolara, kaže mi Goran, iznad njega ogromno ogledalo na tavanici. Dva kupatila, jedno u plavim nijansama, drugo u terakot, potpuno opremljena, a bademantili, peškiri i papuče mogu da imaju vaš monogram. Sapuni, gelovi, losioni, mirišljave vodice, sveće i parfemi – „hermes”. Tu je i poveći „garderober” sa posebnim toaletnim stočićem. Nedaleko je i dečija soba sa dva kreveta i posebna – gostinska. Sve imaju svoja kupatila. Ja ne bih bila ja kad ne bih tražila „dlaku u jajetu”. I nađoh je: na zidovima vise –kičerice! Zalasci sunca, kamile ili čamci na horizontu, palme njišu grane ... Umorila sam se samo dok sam razgledala ovaj prostor od oko 450 kvadrata.

Na kraju pitam ima li koga od naših. Goran Stojković kaže da se ne seća da je neko odseo, mada je on samo godinu i po dana u hotelu. Ali video je Novaka Đokovića, bila je i estradna zvezda Ceca Ražnatović, neki fudbaleri, jedanput je video i našu glumicu Vesnu Trivalić koja s porodicom živi u Dubaiju... Međutim, čest je gost Milo Đukanović. Ali, on radije odseda u nekoj od vila sa bazenom u hotelu preko puta „Džumeira bič” (podseća ga valjda na Sveti Stefan!) a u „Burdž al Arab” dođe na ručak ili večeru. Zna čovek šta valja.

(/slika3)Među kuriozitetima je i taj da je sve tako vrhunski urađeno da čak nijedna pločica nije promenjena za ovu deceniju postojanja hotela! Ali, i sve je vrhunski skupo, pa mi Goran kaže da ni on, iako ima dobra primanja kao menadžer, ne može sebi da priušti večere ili ručkove u hotelskim restoranima.

Na kraju, pitam pošto je vožnja hotelskim „rols-rojsom”. Kažu, do aerodroma, 25 kilometara, 130 dolara, a polučasovna vožnja helikopterom 340 „baka”. Sedam u hotelski taksi, „tojota leksus” (u Dubaiju svi taksisti voze „tojote”). Posle ovih sedam „zvezdica”, od kojih celu noć nisam mogla oka da sklopim, bi me nekako sramota da taksisti kažem adresu. Moj hotel, sve sa bazenima, ima tek – četiri „zvezdice”. Ali, ima i ono „nešto” čega nema ni u jednom „Burdž al Arabovom” apartmanu. Moja je soba imala veliku terasu i ogromno nebo sa neprebrojnim – zvezdama! I mnogo, mnogo svežeg vazduha. I, ne košta ništa!

Mirjana Radošević