Novi potres u Čileu

Santijago – Američka seizmološka služba saopštila je juče da je Čile potresao još jedan, nešto slabiji zemljotres, jačine 6,1 stepen po Rihterovoj skali, javile su agencije. Novi zemljotres dogodio se samo dan pošto je Čile pogodio razoran zemljotres jačine 8,8 stepeni u kojem je, prema poslednjim podacima, poginulo više od 700 ljudi dok je oko milion i po kuća oštećeno.

Najviše su stradale starije građevine u blizini grada Kurisa, a tokom smirivanja tla dogodilo se više manjih potresa i u okolini glavnog grada Santjaga.

U Santjagu je zatvoren aerodrom jer je oštećena pista, ali se drumski saobraćaj postepeno uspostavlja. Gradske vlasti najavile su da će uskoro ponovo proraditi i metro.

Vlasti u Čileu još nisu iznele procenu materijalne štete, ali američki izvori procenjuju da je ona između 15 i 30 milijardi dolara, što je oko 15 odsto ukupnog bruto proizvoda Čilea. Ekonomisti procenjuju da će se to značajno odraziti na privredu Čilea.

Situacija je u većem delu zemlje haotična, a najteže je u drugom po veličini gradu u Čileu Konsepsionu i okolini, jer je epicentar zemljotresa bio svega oko 115 kilometara severoistočno od tog grada.

U Konsepsionu koji ima pola miliona stanovnika, u toku je pljačka prodavnica koju policija pokušava da spreči suzavcem i vodenim topovima.

Jedna od žena koje odnose robu, uzviknula je novinarima: „Ovo nije pljačka, već očajanje. Nemamo šta ni da jedemo, ni da pijemo!”.

Dok većina odnosi samo hranu i drugu najnužniju robu, grupe mladih iznose aparate za domaćinstvo.

Predsednica Čilea Mišel Bekele izjavila je da je zemljotres ugrozio područje koje naseljava dva miliona ljudi.

Beta

-----------------------------------------------------------

Cunami nije stigao

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. februara – Na ovdašnjim TV ekranima još su bile slike ruševina i ljudskog očaja sa Haitija, kada su juče počele da pristižu nove, sa podjednako dramatičnim prizorima razaranja i nesreće.

Prema Američkom geološkom zavodu, čileanski zemljotres, premda ne najveći u istoriji, svakako spada u kategoriju „mega potresa” i svrstan je među deset najvećih od 1900. Čileanci, nacija od 16 miliona, koji inače žive u trusnom području, pogođeni su gotovo bez izuzetka, a od glavnog udara i serije naknadnih potresa u nekim priobalnim gradovima srušeno je i do 80 odsto građevina.

Ono što katastrofu, u odnosu na onu na Haitiju, bar donekle ublažava, to je okolnost da je Čile mnogo spremniji za obnovu, sa svojom zdravom ekonomijom i jakim institucijama države, u čemu, kako konstatuje „Vol strit džornal”, pre može da se poredi sa Japanom i Kalifornijom, nego sa nesrećnom crnačkom republikom iz Kariba.

Čileanski građevinski standardi su takođe daleko iznad onih na Haitiju, ali ipak nisu na nivou japanskih i kalifornijskih, pa ovo neće biti repriza karipske nesreće, mada su razaranja zaista velika.

Amerika je ceo jučerašnji dan provela i u posebnoj napetosti, u očekivanju da pacifički delovi njene teritorije, Havaji pre svega, budu pogođeni cunamijem, džinovskim talasom koji je pokrenuo zemljotres.

Na Havajima je uzbuna oglašena sirenama, a stanovništvo je upozoreno da se evakuiše iz priobalja. Slično upozorenje izdale su i vlasti Kalifornije, a očekivalo se da veliki talas stigne i do Aljaske.

U strahu su bile velike oči, neke TV mreže su tokom celog dana bile fokusirane na havajsku obalu, ali srećom, do potopa nije došlo, zapljusnuo ih je samo omanji talas. Time se još jednom pokazalo da je nauka o cunamiju još u povoju i da ih nije moguće izmeriti.

Ovdašnji eksperti ističu međutim da je bolje opasnost preuveličati nego potceniti. „Predviđanje cunamija je nova oblast i ne baš egzaktna nauka, a mi dosta naučimo posle svakog događaja kao što je ovaj”, izjavila je Dženifer Rods, koordinator cunami programa u Američkom meteorološkom centru.

Ovo je ujedno bila i važna proba pacifičkog sistema za cunami uzbunjivanje koji koristi sistem bova opremljenih elektronskim senzorima i predajnicima. Indijski okean tako nešto nema, što je doprinelo da cunami iz decembra 2004 bude katastrofalan i da, zato što nije bilo prethodnog upozorenja, od njega nastrada 230.000 ljudi na prostoru od Indonezije do Šri Lanke i Indije.

Čileanski zemljotres je još jednom potvrdio i da je nauka još nemoćna u „predviđanju nepredviljivog”. Geološki mehanizam koji ih izaziva – pomeranje takozvanih tektonskih ploča zemljine kore – davno je objašnjen, ali nema načina da se izračuna kada i gde će se tačno sudariti i doneti katastrofu poput jučerašnje, nedavne na Haitiju ili one od pre pet godina u Indoneziji.

Reč je o vremenskim bombama za koje se zna koliko su eksplozivne, ali se samo nagađa kako im je podešen satni mehanizam.

M. Mišić