Ilegalni domovi – rizik trećeg doba

Sve unosniji posao – otvaranje ilegalnih privatnih domova za stare osobe, koji najviše „cveta” u prestonici, ali i nedostatak smeštaja u državnim kućama iste namene, već izvesno vreme navodi mnoge penzionere da preinače odluku i treće doba provedu u ustanovama koje ne mogu da budu garant kvalitetne socijalne zaštite. Budući da takve kuće nemaju dozvolu za rad Ministarstva rada i socijalne politike, odluku o mogućem boravku koji može da se završi i neslavno – na ulici, stare osobe donose na sopstveni rizik. Zvaničnog podatka o broju „divljih” domova nema, jer su oni uglavnom registrovani kao privredna društva, pansioni za pružanje ugostiteljskih usluga, samostalne trgovinske radnje, agencije za pružanje usluga...

Za dvadesetčetvoročasovnu brigu i smeštaj u registrovanim domovima, sugrađani moraju da izdvoje od 300 do bezmalo hiljadu evra, dok u nekim ilegalnim boravak košta i do 500 evra. Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 42 regularna privatna doma u Srbiji, čak 29 nalazi se u glavnom gradu. Na njih 25, koji nisu bili u skladu sa zakonom, prošle godine je stavljen katanac. Ove godine, pet domova očekuje da dobije dozvolu za rad.

– Svi zahtevi podneti su na teritoriji Beograda. U postupku utvrđivanja uslova trenutno se nalazi jedan zahtev, dok ostala četiri nemaju kompletnu dokumentaciju – ističe Suzana Paunović, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, zadužena za sektor brige o porodici i socijalnu zaštitu.

Inspektori za socijalnu zaštitu od početka ove godine nisu podneli nijednu krivičnu niti prekršajnu prijavu protiv odgovornih u privatnim domovima za stare, dok su u toku minule napisali 13 krivičnih i deset prekršajnih prijava. Kazne se kreću do 50.000 dinara za odgovorno lice, odnosno do milion dinara za privredni subjekat.

– Za postojanje nelegalnih ustanova najčešće saznajemo od građana, centara za socijalni rad, od srodnika korisnika koji su na smeštaju u tim domovima, praćenjem oglasa u sredstvima informisanja... – dodaje Paunovićeva.

Da bi neki privatni dom dobio dozvolu za rad, potrebna je saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i socijalne politike. Njima se podnosi zahtev, a potom inspekcija kontroliše objekat, ispituju se uslovi rada i oba ministarstva daju saglasnost, pa tek tada objekat može da se registruje kao privatni dom.

Obično se vlasnici dosete da pitaju koji su to uslovi kada inspekcija već pokuca na vrata, jer vođenje ovih ustanova nije nimalo jednostavna delatnost. Najčešći stanari su bolesne osobe kojima treba odgovarajuća nega, ali i posebni uslovi za njihov boravak.
– Važno je da se vodi računa da li dom ima potreban i odgovarajući broj stručnih lica, da li je valjano opremljen, kakvi su smeštaj, ishrana, higijena... Ukoliko privatne kuće i zgrade ispunjavaju građevinsko-tehničke uslove i poseduju dozvolu za gradnju opštinske uprave i dokaz o vlasništvu, adekvatno opremljen prostor, to jest spavaonice, dnevni boravak, trpezariju, kuhinju, toalete, kupatila, prostoriju za radnike, magacinski prostor, vešernicu, izolacionu prostoriju za preminule i zelenu površinu, onda ne postoji prepreka da se izda dozvola za rad – objašnjava Suzana Paunović. Jedan od glavnih nedostataka je, kako navodi naša sagovornica, način prijema korisnika jer se smeštaj starih i bolesnih organizuje bez učešća i saglasnosti centra za socijalni rad.

Privatni prestonički domovi za stare i penzionere trenutno raspolažu sa 711 mesta, od 1.019 koliko ih ima na teritoriji Srbije.

M. Brakočević

-----------------------------------------------------------

„Pansion” u tri iznajmljena stana

Privatni gerontološki centri, kao dobra prilika za zaradu, počeli su, doduše stidljivo, da niču pre petnaestak godina. Mnogi od njih otvoreni su u kućama na sprat bez lifta, bez odgovarajućeg osoblja – medicinskih sestara, lekara, negovateljica, ali i socijalnih radnika.
Prva ustanova u Srbiji, na koju je još 2006. godine stavljen katanac, bio je pansion za stare u beogradskom naselju Mirijevo. Tri iznajmljena stana u stambenoj zgradi, u kojima je boravilo desetak vremešnih sugrađana, zabravljena su jer su uslovi boravka bili van svih propisa. Inspekcija je reagovala na pritužbe komšija koji više nisu mogli da podnesu da se na hodnicima sudaraju sa nosilima Hitne pomoći i pogrebnika.