S putovanja po Turskoj

„Bilo je to pre 20 i više godina. Bio sam sasvim mlad. Rođen sam u Izmiru i tamo sam završio fakultet, ali sam kao i svi ovi mladi čeznuo da odem na ’Zapad’. Maštao sam da se jednog dana vratim sa mercedesom, s parama, da šetam Izmirom, da uživam. Ja Evropljanin! Bogati Evropljanin, zamišljao sam.“

Na skorašnjem proputovanju kroz zemlje istoka, odseo sam u Istanbulu. Slučaj je hteo da sam u hotelu upoznao ovog čoveka. Iako pun predrasuda o otomanskoj Turskoj, bio sam prilično impresioniran današnjom Turskom, kao i ovim poznanstvom.

„Osam godina sam već živeo i radio u Norveškoj. Mogu reći da sam se bio prilično ’snašao’, ako se uzme u obzir da sam krenuo od nule. Hisam znao ni jezik, nastavio je priču moj poznanik. Već pet godina sam bio zaručen s norveškom devojkom. Kupio sam joj prsten s dijamantom. Hteo sam da se s njom oženim. Ponašao sam se zaštitnički i prema njoj i njenim roditeljima, i prema njenoj već udatoj sestri.“

Nekoliko sati pre, moj novi poznanik mi je ponudio službeni računar hotela jer je zaključio da imam problema sa i-mejl komunikacijom. Nije sklanjao dokumenta sa svog radnog stola, kao što nije proveravao ni moja, koja šaljem. Videlo se da, iako rukovodilac hotela, nije okretao glavu od ljudi od kojih „živi“, samo je hteo da budem zadovoljan gost. Sutradan, susretom u holu začas smo započeli novi razgovor. Tako mi je ispričao ovu priču, koju eto ovde iznosim.

„Jednog dana, na nekoj proslavi u Norveškoj, društvo odluči da krene na terevenku van grada, iznajmljenim minibusom. Veliko društvo. Nije mi se išlo, ali su me moja verenica i ta njena udata sestra sa svojim mužem ubeđivali, i tako pristanem. Njen muž je odlučio da vozi, a mi ostali smo mogli da pijemo, da pevamo bez granica.

Ovako sam sedeo ja, a s moje desne strane, do prozora, sedela je moja verenica, a s leve strane bio je prolaz između sedišta. Nakon tog prolaza na prvom sedištu sedela je njena sestra, do nje njena drugarica, i tako redom. Ostali su sedeli u redovima iza nas. Njen muž vozi, mi pevamo, nazdravljamo. Raspuštena banda, eto na to smo ličili.

Kako je put odmicao, dragi moj gospodine, tako se meni na mah učini da sam video nečiju ruku na kolenu sestre moje verenice. Mora da mi se pričinilo pomislim i pogledam na muža – sedište ispred nje, koji nije skidao ruke s volana, zagledan u put pred sobom. Pomislim da mi se pričinilo. Ali ne prođe mnogo, slika se ponovi! Lepo se vidi muška ruka na kolenu pa i na butini njene sestre!

Pogledam na muža, on jednako sedi za volanom, skoncentrisan na vožnju. Može li on videti u retrovizoru šta se dešava, upitam se. Možda ne vidi? Ne volim što se to dešava među njima. Ne volim ni što sam ja tu! Ne volim što sam išta video. U meni krene da kuva, ali se suzdržavam. Da li ’moj’ Zapad počiva na ’dvoličnosti’, upitam se. Društvo koje ide ruku pod ruku sa belajem kakav je lišavanje moralnosti vrlo brzo pokaže šta jedinke misle jedne o drugima! Gospodine, ja jesam musliman, čitam Kuran i volim istinu. Naravno da nisam robot, čovek sam s osećanjima. Ipak u meni tada krene nešto da se lomi. Odlučim da se obratim verenici, da joj kažem, pokušavajući da se smirim. Ona ne odgovara. Ćuti. Kao da nisu sestre, kao da ispred obe ne sedi i muž i zet. Ponovo pogledam njenu sestru, vidim kako onaj iza s onom rukom više nema mere. U meni prekipelo. Skočim na noge, zgrabim ga za onu ruku, viknem iz grla ’Dosta’ i bacim ruku nazad da je jauknuo. Nastade muk. Svi ućutaše, dragi moj gospodine. Znači da su svi oni to već znali, svi osim mene? Izgleda da sam u carstvu neskrivenih laži, izračunam sam za sebe, te večeri. Možete li pretpostaviti šta je dalje bilo? Ta, ta njena sestra, ta kojoj je rođeni muž sedeo jedno sedište ispred, a ja i sestra joj pored, ta bestidnica, nije sa mnom pričala naredna tri meseca! Ona, a ne magarac, koga sam oterao!

Ubrzo sam napustio Zapad i vratio se u Tursku. San o Zapadu nestao je kao dim. Shvatio sam da bilo koje društvo gde istina nije na ceni nema perspektivu. Jer kad dođe trenutak velikog obračuna s lažima, raspadne se i lažljivo društvo, ma kako ono bogato bilo.“

Magistar ekonomije