Do haosa i natrag

Petar Aleksejevič Kropotkin je bio ruski aristokrata i anarhista. Njegovo prezime je dalo ime rok bendu „The Kropotkins”. U skladu sa odabranim nazivom ova skupina putuje na relaciji tradicija – haos. Albumi „The Kropotkins” (1996) i „Five Points Crawl” (2000) svedočanstva su o doživljenoj avanturi. Najnoviji „Paradise Square” predstavlja pokušaj rekonstrukcije tradicije sa iskustvom umetnika kojima haos i anarhija nisu strani.

Bend je osnovao Dejv Soldžer, njujorški muzičar, neurobiolog, psiholog i profesor na univerzitetu Kolumbija. Ideju je dobio posle susreta sa tzv. fife and drum muzikom Otara Tarnera. Pored njujorških muzičara intelektualaca angažovao je i Loret Velvet, kraljicu memfiskog garažnog roka. Ona je donela odgovarajuću dozu čulnosti koja je učinila da stvar uspešno funkcioniše. Robert Kristgau, „dekan američke rok kritike”, za muziku ove grupe skovao je sintagmu „postmoderni pre-bluz”.

Posle desetogodišnje pauze „The Kropotkins” su se vratili na scenu albumom „Paradise Square”. Reklo bi se da ono što su srušili na prethodna dva albuma sada grade iz početka. Bluz se pojavljuje kao sredstvo – neka vrsta batiskafa, kojim se roni na dno sopstvene melanholije. Za ovu priliku memfiski deo ekipe je pojačan. Pored Loret, tu su njen muž Aleks Grin – nekadašnji član sastava „Reigning Sound”, mladi hipertalentovani bluzer Ron Frenklin i legendarni basista Dag Izli.

Album započinje kabaretskom verzijom pesme „They Are There” Čarlsa Ajvza. Ona je u dosluhu sa onim što su „The Kropotkins” isporučili na prethodne dve ploče. Kasnije stvari kreću drugim tokovima. Spore bluz teme „Wandering On This Earth” i „Soon As The Rain Lets Up” Loret Velvet peva kao Bili Holidej na teškim depresivnim drogama. To su opasne pesme. Doimaju su kao pogled u ogledalo u tri ujutro, u praznoj sobi, dok napolju vetar zavija, kiša udara u prozor, a ludi skitnica priziva smak sveta na mračnom ćošku. Numera „My Body Lies On The Mountain” vodi u planinske zabiti, među gorštake koji se, okupljeni oko vatre, suočavaju sa proćerdanom nadom i neispunjenim snovima. Pesma „Biloxi” je uspešna modifikacija kantri bluza na način na koji to radi i mesje Džefri Evans.

Slušanje albuma „Paradise Square” nesvakidašnje je iskustvo. Kao da istoriju popularne muzike priča neki ambiciozni avangardni umetnik koga su matori bluzeri iz delte Misisipija napili lošim viskijem i naduvali mirišljavim travama. Pomešali su se periodi, prostori, muzički oblici i instrumenti. Zvuči neverovatno i nestvarno. Neka vrsta borhesovskog bluza se nalazi na ovoj ploči.

„The Kropotkins” su zamišljeni kao muzikološko-arheološka ekspedicija. Namera je bila da se istraži muzika iz vremena pre bluza i folka. Album „Paradise Square” obznanjuje novi cilj. Kao da ih zanima koliko duboko se može zaroniti u sopstvenu ličnost – a da se pri tome ne siđe s uma.