Bosiljka kao Nikita

Prodavačica u radnji "Višnjice", u Ulici Jaše Prodanovića broj 2, Bosiljka Ilić, sigurno ni sanjala nije da će, zajedno sa koleginicom Ljubinkom Miljojković, preko noći postati "junakinja akcionog filma". I to u glavnoj ulozi, boreći se protiv zlog, naoružanog negativca koji je pokušao da otme dnevni pazar iz radnje. Zahvaljujući hrabroj i prisebnoj Bosiljki, razoružani napasnik nije uspeo nego je, podvijenog repa, pobegao praznih ruku.

Pljačkaš, sa kačketom i tamnim naočarima, pojavio se preksinoć oko 20 časova u prodavnici. Bosiljka je stajala u donjem delu nevelike radnje.

– Pakovala sam sokove, kada sam u ogledalu na plafonu ugledala mladića kako prilazi koleginici za kasom. U ruci je držao novine i nešto joj tiho govorio. Procenila sam da je lopov i da iza novina u rukama skriva pištolj – objašnjava Bosiljka.

Većina žena, a bogami i muškaraca, sakrila bi se i sačekala da kriminalac završi svoj "posao". Ne i Bosiljka. Ona je brzo, u stilu čuvene i dobro obučene Nikite, junakinje istoimene televizijske serije, sredila napadača. Potpuno mirno mu se, kaže, prikrala iza leđa, a zatim ga zgrabila za gušu.

– On je već držao deo novca u rukama i tražio je još para. Počeli smo bukvalno da se rvemo. Stala sam na vrata prodavnice, zatvorila ih i rekla mu: "Nećeš izaći dok ne vratiš sve pare". Gušanje i svađa potrajali su dobrih 20 minuta – veli Bosiljka, kao da opisuje susret sa komšinicom, dok ispijaju jutarnju kaficu.

Za sve to vreme, pljačkaš od 20 do 25 godina, prema proceni naše sagovornice, nije se pokazao baš srčanim. Valjda šokiran napadom žene, preplašeno je ponavljao, uz molećivo i ljubazno persiranje: "Molim Vas, baba, ostavite na miru. Molim vas, pustite me, tek sam izašao..."

– Za to vreme, novac mu je ispao iz ruku i prosuo se po podu. Na kraju me je udario po licu i uspeo da pobegne na ulicu. I mi smo istrčale napolje i počele da dozivamo policiju – govori Bosiljka.

Na žalost, sugrađani koji su prolazili nisu pritekli upomoć. Bosiljka i Ljubinka su tražile telefon da pozovu policiju, ali ljudi su samo odmahivali glavom i brzim korakom nastavljali svojim putem. Šta to beše ljudska solidarnost?

– Na kraju smo same otišle po policiju, koja se veoma brzo pojavila. Uzeli su naše izjave i bili su prilično iznenađeni mojom reakcijom. Objasnila sam im da se ne plašim ljudi, jedino kučića – ističe Bosiljka.

Objašnjava da je "dete", kako ona naziva momka koji je pokušao da joj otme dnevnu zaradu, visok i veoma mršav.

– Mislim da nije narkoman. Radim ovaj posao već 29 godina, mogu da prepoznam svakog ko se drogira, ili da namirišem dete koje puši "travu". Ko zna šta muči tog dečka. Jednostavno sam razmišljala: ne dam mu pazar od 26.000 dinara. Da lopov za dve sekunde "zaradi" novac, za koji ja radim dva meseca – ističe Bosiljka.

Njena šefica, Čelka Konjević, takođe je zapanjena herojskim činom koleginice i preporučuje joj da to više ne radi. A i nije prvi put da neko pokušava da opljačka prodavnicu u Jaše Prodanovića. Bosiljki je dozlogrdilo i ovoga puta je na silu odgovorila silom. Iza nesrećnog pljačkaša, na patosu prodavnice ostao je naporno zarađeni dnevni pazar. I plastični, dečji pištolj, skriven iza novina, kojim je kukavički pokušao da pripreti jednoj požrtvovanoj i odvažnoj ženi i majci Miloša i Milana.