Kako su birane sudije

Optužbe Društva sudija Srbije na račun Visokog saveta sudstva zbog (re)izbora sudija se nastavlja. Na konferenciji za medije, održanoj pre tri dana, predsednica Društva sudija Dragana Boljević i njen zamenik Omer Hadžiomerović, obelodanili su da je VSS, 23. februara, po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja, Društvu dostavio odgovor i deo traženih dokumenata. Sva pomenuta pisanija „okačena“ su na sajtu Društva sudija.

Po dobijanju dokumentacije, predstavnici Društva sudija ukazali su na brojne nedostatke u radu i protivrečne tvrdnje VSS.

– Članovi Saveta su u dokumentu negirali da je bio primenjen tajni kriterijum po kome ne može da bude (re)izabran sudija čiji je supružnik advokat. Međutim, u dostavljenim spisima navodi se da je ovaj kriterijum razmatran i uziman u obzir „prilikom ocene dostojnosti, gde je odnos bio zloupotrebljen“. Nejasno je, onda, kako je Savet došao do saznanja o bračnom statusu sudija i zanimanju njihovih supružnika s obzirom na to da o tome ne postoje zvanični podaci – tvrdi Boljevićeva. 

Činjenica je, navodi ona, i da se u personalnim dosijeima sudija kojima je omogućeno da izvrše uvid u njih, nalaze statistički podaci o njihovim rezultatima rada koji se bitno razlikuju, i to nagore, od onih, koje su kandidati zvanično dobijali u svojim sudovima. Boljevićeva tvrdi da se uvidom u svoj dosije uverila da su njeni rezultati rada „prepolovljeni iako je u posmatranom trogodišnjem periodu ostvarila normu od 160 odsto, o čemu svedoči i zvanični sudski izveštaj“.

– Ti podaci su izraženi suprotno Sudskom poslovniku. Rezultati rada sudija prikazivani su prema apsolutnim brojkama rešenih predmeta, a ne s obzirom na efektivno radno vreme sudija. U takvoj, do sada nepoznatoj tabeli, prilikom obračuna ispunjenosti norme, drugostepenim sudijama, suprotno važećim propisima, nisu uzimani u obzir predmeti rešeni drugačije osim presudom. Time su nezakonito diskriminisane sudije na porodiljskim odsustvima, bolovanjima ili one koje su tokom posmatranog perioda promenile sudeću materiju – navodi predsednica Društva sudija.

Iako su traženi, VSS nije dostavio zapisnike sa svojih sednica, tvrdeći da su u njima sadržana samo izjašnjavanja članova o kandidatima. Ovo je, tvrde u Društvu sudija, u direktnoj suprotnosti sa činjenicom koja proizilazi iz dnevnih redova zakazanih sednica VSS, iz kojih se vidi da nije bilo nikakve rasprave o izboru pojedinih kandidata na najmanje 17 od 36 sednica, koliko je održano od osnivanja Saveta do 25. decembra 2009. godine.

Iz zapisnika sa 19. i 21. sednice (održanih 23. oktobra i 4. novembra prošle godine) se, objašnjava Boljevićeva, vidi koliko je malo vremena Savet posvetio razmatranju rada kandidata.

– U zapisnicima je navedeno da je Savet „raspravljao pojedinačno o svakom kandidatu“. Kada se, međutim, ima u vidu da je na prvoj od tih sednica, koja je trajala pet i po sati raspravljano, osim o 399 kandidata za Upravni sud, i o 632 kandidata za Apelacioni sud u Beogradu, a na drugoj, koja je trajala šest i po časova, o 813 kandidata za Prvi osnovni sud u Beogradu, nameće se zaključak da je Savet u stvari raspravljao 20 sekundi o kandidatu – navodi naša sagovornica.

Analiza dostavljenih dokumenata, prema rečima naše sagovornice, ukazuje i na proizvoljnost u radu VSS čak i tamo gde je on rangirao kandidate. Recimo, od 12 kandidata izabranih prvi put za sudiju, za Upravni sud sa rang-lista sudijskih pomoćnika izabrano je četiri kandidata sa 15, 18, 19. i 21. od ukupno 31 mesta i osam kandidata sa 4, 11, 22, 46, 61, 73, 92. i 98. od 120 mesta sa rang-liste ostalih kandidata.

Svi ovi podaci koji proističu iz akata samog VSS, kažu predstavnici Društva sudija, postaju još više zabrinjavajući kada se imaju u vidu objašnjenja za odluku Saveta da ne postupi po Zakonu i ne pribavi mišljenja sudova u kojima su radile sudije kandidati i neposredno viših sudova.

Miroslava Derikonjić