Možemo da biramo, ali ne znamo šta je pravi izbor

Svetska datoteka sreće Univerziteta Erazmus u Roterdamu najveći je registar istraživanja posvećenih subjektivnom osećanju uživanja u životu. Iza nje stoji profesor ovog univerziteta sociolog Rut Venhoven, Holanđanin koji već decenijama pokušava da sreću pretvori u brojke i na naučnoj osnovi pomogne, kako pojedincima da naprave dobar izbor, tako i kreatorima politike da pravim odlukama doprinesu dobrobiti građana.

Sa ovim svetski poznatim i priznatim „srećologom”, rođenim u Hagu, gradu koji Srbi nikako ne bi povezali sa srećom, razgovarali smo telefonom. Zamolio je da ne bude previše pitanja pošto je u tom trenutku čuvao nestašne unučiće.

S obzirom na to da tri ankete iz Srbije koje su korišćene u njegovim analizama sugerišu da dolazak demokratije nije mnogo doprineo da narod bude zadovoljniji životom (na skali od 1 do 4, od „veoma srećan“ do „nisam srećan uopšte“, prosek je 1996. godine bio 2,8, 2001. posle petooktobarskih promena 2,83, da bi za još pet godina 2006. pao na 2,69), pitali smo profesora Venhovena da li demokratija donosi sreću?

Demokratija donosi sreću i postoji jasna korelacija između političke demokratije i sreće ljudi. Zanimljivo, nije u pitanju samo demokratija u političkom sistemu. Još je jači uticaj kvaliteta vlade. Ako je vlada dobro organizovana, ako razume potrebe građana i izlazi im u susret, onda su ljudi obično srećniji.

Koliko su srećni ljudi u bivšim komunističkim zemljama?

Sreća stanovništva u bivšim komunističkim zemljama manja je nego u zapadnoj Evropi, pa je tako i u zemljama bivše Jugoslavije. Generalno gledano, niža je u južnoj nego u severnoj Evropi i Srbija tu nije izuzetak.

Da li to ima neke veze sa klimom?

Ne baš. Istraživanja su pokazala da su ljudi srećniji u umerenoj klimi, kakva je u Srbiji. Međutim, mnogo je važniji društveni sistem, a u Srbiji ima dosta socijalne napetosti. Osim toga, imali ste rat u skorijoj istoriji, a karakteristično je da to smanjuje sreću.

Šta uopšte čini ljude srećnim?

Sasvim uopšteno govoreći, to je ispunjenje osnovnih ljudskih potreba: za hranom, društvom, krovom nad glavom... Potrebno nam je poštovanje. Imamo i potrebu da koristimo naše potencijale, a to je kod ljudi mozak. To je jedan od razloga zašto ljudi čitaju vaše novine.

Zašto nam je potrebna nauka da nam kaže šta nas čini srećnim?

Zato što ne znamo. Možemo da napravimo poređenje sa hranom. Pre sto godina ljudi nisu znali šta je zdrava hrana. Još od vremena mog dede mislilo se da dobra ishrana podrazumeva mnogo mesa i masti. Sada znamo da mnogo masti škodi, a da je dobro jesti puno voća i povrća. Mi znamo da li smo srećni ili nismo, ali ne znamo šta nas čini srećnim. Zato nam je potrebna nauka.

Rekli ste da ljudi danas imaju luksuz da mogu da biraju, ali da nisu dovoljno informisani da bi doneli pravu odluku?

Jedan od razloga zašto smo srećniji nego što smo bili jeste to što nam se pruža široka lepeza izbora, ali problem je u tome što ne znamo šta će nas usrećiti. Danas, na primer, možemo da biramo da li ćemo imati decu ili ne, što nije bio slučaj pre 40 godina, ali zapravo ne znamo da li će nas deca usrećiti. Istraživanja pokazuju da vas deca čine malo manje srećnim. Znate, deca vas dižu u nebo, ali ponekad izazivaju mnogo stresa. Zato je, na primer, dobro znati koja vrsta ljudi najviše gubi sreću zbog dece. Istraživanja su pokazala da su to visokoobrazovane žene ili ljudi sa određenim ličnim osobinama. Dobro je to znati, jer ako znate kako deca deluju na ljude kao što ste vi, možete da donese odluku na osnovu pravih informacija.

Kako onda na sreću deluju unučići, to možete da nam kažete i iz ličnog iskustva?

O tome nema mnogo istraživanja, ali ja lično uživam sa njima. Svako uživa u unucima. Neke ankete su pokazale da su babe i dede koji brinu o unučićima srećniji, ali ne znamo da li su već bili srećni, pa se zato interesuju za unučad, ili im staranje o njima donosi zadovoljstvo.

Imate li nove podatke o uticaju ekonomske krize na sreću?

Nema mnogo novih podataka, ali sam video neke sa Islanda, koji je teško pogođen recesijom. Prosečna sreća stanovništva je pala zbog krize sa 8,5 na 8. Ipak, to je daleko iznad proseka u Srbiji. Još uvek ne možemo da ustanovimo efekte ove recesije, ali imao sam prilike da procenim situaciju posle one koja je zahvatila zapadnu Evropu osamdesetih godina i koja je donela masovnu nezaposlenost mnogim zemljama. Iznenađujuće, došli smo do zaključka da su ljudi brinuli, ali da nisu bili manje srećni. Nije porasla prodaja lekova za umirenje. Ljudi su shvatili da je situacija loša, ali to nije uticalo na njihovu ličnu sreću.