Država kriva za tajkunizaciju

Na Tantalovim mukama bio je Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor” iz Vrnjačke Banje, da svom sinu Vladimiru objasni da ne treba da ga pogađa tretman koju privrednici imaju u medijima. Kao nekome ko se školovao u inostranstvu, Vladimiru, koji je sada u porodičnoj firmi zamenik direktora, pre nekoliko godina bilo je teško da shvati zašto javnost zbog pojedinačne krivice nekog kontroverznog biznismena sve privrednike valja u blatu. 

– Njemu je to bilo nezamislivo, jednostavno nije mogao da poveže neke stvari – požalio se otac koji sinu nije mogao da objasni zašto se u Srbiji maltene stavlja znak jednakosti između Šekspirove i Šilerove ulice.

Todorović nam je ovo ispričao pošto smo ga pitali da prokomentariše da li povremeno otvaranje afera u kojima su glavni akteri kontroverzni biznismeni (poslednji primer Stanko Subotić Cane) nanosi štetu celoj poslovnoj zajednici.

– Naravno da smo zbog toga svi žigosani. Ali, to je samo eho dešavanja na političkoj sceni u Srbiji. Ovde bilo koji političar za svog protivnika može da kaže da je lopov i da nekažnjeno prođu i jedan i drugi. A u situaciji kad država ne osuđuje pojedinačne krivce, javnost žigoše sve. To se samo sa političke scene preslikalo na biznis i celo društvo. To je naša opšta nesreća, jer se na taj način samo zabavlja javnost, a krivci prolaze nekažnjeno – objašnjava Todorović koliko je težak kamen koji svi nose oko vrata.

Jedan tridesetogodišnji privrednik, poznati proizvođač hrane,  takođe priznaje da mu ne prija kad čuje da su svi biznismeni tajkuni, a sve privatizacije prljave i nepoštene.

– Ali, molim vas, nemojte moje ime da spominjete u istom tekstu sa Canetom. To ovde može pogrešno da se shvati. Čim vam se slika pojavi zajedno sa nekim kontroverznim biznismenom, tekst niko ne čita, jer ste već žigosani – zamolio je naš sagovornik, što opet govori o lošem imidžu preduzetnika u Srbiji.

Uz ime ovog mladog privrednika, bar zasad, u štampi nije okačena oznaka „tajkun”. Kaže da ga tako, samo u šali, ponekad zovu prijatelji.

– Znam mnogo dobrih i uspešnih poslovnih priča, ali one se retko nađu na naslovnim stranama novina, jer tiraže prave samo loše vesti. Taj trend se dugo godina neguje – smatra naš sagovornik.

Inače, reč „tajkun” poreklom je iz japanskog jezika i znači veliki gospodar, komandant ili princ. U Srbiju je došla iz Hrvatske i uglavnom ima pogrdno značenje jer se tajkunom smatra onaj koji je na nelegalan način stekao bogatstvo.

Radomir Živanić, vlasnik kompanije „Verano”, koji vrlo retko razgovara sa novinarima, jednom prilikom rekao je za „Politiku” da medije izbegava jer je čovek kao muva. „I čoveka i muvu možeš da ubiješ novinama”, rekao je tada. I tada, a i juče, priznao je da ga pogađa tretman koji privrednici imaju u javnosti.

– Država treba jasno da odvoji kriminalce od biznismena da ne bismo svi bili satanizovani. Ta linija mora jasno da se postavi. Država mora da podrži one koji se bave ozbiljnim biznisom, a kazni kriminalce. Činjenica je da se privatno vlasništvo u Srbiji satanizuje. Mislim da one koji grade, ulažu i zapošljavaju ljude treba podržati, a ne pljuvati – kaže Radomir Živanić.

On smatra da nije dobro to što smo kao pojedinci često zavidni i ljubomorni, ne samo kada je reč o poslovnoj zajednici, već i šire gledano.

– Tako danas možemo da čujemo kako svi pljuju Anu Ivanović, jer nije među prvima na svetu. Bez obzira na to što ti koji je kritikuju nikada nisu uzeli reket u ruke, možda se nikada nisu ni oznojili. Isto to radimo i kad Novak Đoković izgubi – podseća Živanić.

Sa njim se slaže i Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, koji kao član poslovnog kluba „Privrednik” pokušava da ubedi javnost da Šekspirova ulica nije Šilerova i da nisu svi biznismeni kriminalci.

– Zbog pojedinaca svi smo anatemisani, ali se nadam da će u budućnosti biti sve manje takvih iskakanja kontroverznih biznismena i da ćemo se jednom otarasiti te hipoteke.

Kao provokacija je u jednoj velikoj ovdašnjoj privatnoj kompaniji shvaćeno pitanje da li vlasnik može da prokomentariše koliko mu štete u poslovanju nanose kontroverzni biznismeni. Osoba zadužena za odnose sa javnošću mislila je da se iza ovakvog pitanja krije novinarska zadnja namera. 

– Na osnovu čega nas povezujete sa Canetom Subotićem. Kao pi-ar svom šefu ću da sugerišem da ne odgovori na to pitanje – ljutita je bila naša sagovornica.

Kad smo ovaj razgovor prepričali Nikoli Pavičiću, direktoru „Sintelona” iz Bačke Palanke, on se samo nasmejao. I to govori o ugledu koji poslovna zajednica ima u društvu, smatra on.

– Bez obzira na to što sam oguglao na činjenicu da su svi privrednici tajkuni, žalosno je i nema smisla da se zbog pojedinaca ceo biznis sektor smatra prljavim. Tako se danas misli da je u svaku privatizaciju ušao prljav novac, da je prodaja svih preduzeća bila nepoštena, došli smo do te krajnosti. Deprimira me takvo sumnjičenje ljudi. Moja firma od toga nema nikakve štete, ali kad se u Srbiji povede priča o tome kako treba preispitati sve privatizacije normalno je da su strani investitori zabrinuti, jer im je to signal da ne postoji pravna sigurnost. To je najveći problem – smatra Pavičić.

Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca”, ne misli da kontroverzni biznismeni svima ruše ugled. Svako je, kaže, kreator svog imidža.

– Mene to ne ugrožava. Svaka firma mora da vodi računa o svom ugledu, da na vreme poštuje ugovore, da na vreme isplaćuje radnike, da bude poštena i korektna sa poslovnim partnerima i onda neće imati tih problema. Zato ne mislim da smo zbog takvih svi u istom košu – uveren je Vukadinović.

A. Nikolić