Novac se opere pre berze

Komisija za hartije od vrednosti mesečno nadležnim državnim institucijama – Upravi za sprečavanje pranja novca, MUP-u, tužilaštvu – ukaže na tri do četiri sumnjiva slučaja berzanskog i vanberzanskog trgovanja. O kojim se to, međutim, transakcijama radi, predsednik komisije Milko Štimac ne može da govori jer je to službena tajna.

S obzirom na to da se u trgovanju na berzi pojavljuje samo novac za koji je banka dala potvrdu da ga klijent poseduje, odgovornost za njegovo poreklo je prebačena na banke, odnosno na Narodnu banku Srbije koja kontroliše njihov rad.

– Ako preduzeće koje je u Agenciji za privredne registre evidentirano sa samo 500 evra osnivačkog kapitala, a takvih je mnogo, donese bankarsku garanciju za ponudu za preuzimanje na dva miliona evra, za nas je to, prema propisima, sve legitimno. Mi u našim kontrolama moramo da utvrdimo da li brokerske kuće, društva za upravljanje investicionim fondovima, kastodi banke... imaju evidenciju o svojim klijentima, to su podaci koje mi gledamo u kontrolama. Mi ne možemo da utvrdimo da li je bilo pranja novca – kažu u komisiji.

Po rečima Milka Štimca, svako trgovanje hartijama od vrednosti u gotovini može da se dovede u vezu s pokušajem pranja novca.

– Hartijama od vrednosti, bilo da su akcije, bilo obveznice, isključivo se trguje preko bankarskih računa i zato svaki pokušaj njihove isplate u gotovini može da ukaže da se radi o pokušaju pranja novca. Na to prvo mora da odreaguje Centralni registar hartija od vrednosti, jer kupac mora te akcije da preknjiži da bi postao njihov vlasnik, međutim to ne može bez berzanske zaključnice. Akcije se mogu preneti i ugovorom, a takvi su često slučajevi kada neka grupa radnika ugovorom o poklonu navodno želi da da akcije svom direktoru. To je malo nelogično i može biti da ih neko ucenjuje da će dobiti otkaz ako to ne učine. Pošto ipak nešto mora da im se plati, oni budu isplaćeni u gotovini, a tu sve zajedno ima povrede poreskih propisa, krivičnog delo iznude i drugog – objašnjava Štimac.

I ponuda za preuzimanje može da ima elemente koji ukazuju na pranje novca. Jedan takav u javnosti sada već dobro poznat slučaj jeste preuzimanje Turističko-hotelskog preduzeća „Palić” 2005. godine koje se dovodi u vezu s novcem za koji se sumnja da pripada Darku Šariću. Komisija za hartije od vrednosti upozorila je tada Upravu za sprečavanje pranja novca da je moguće da se radi o toj raboti jer im je bilo sumnjivo da 25-godišnji student iz Pljevalja ima milione evra da preuzme to preduzeće. Uprava tada nije uspela da prikupi dokaze da je reč o uplivu prljavog kapitala u legalne tokove, ali do preuzimanja nije došlo iz drugih razloga.

Štimac napominje da komisija ima dobru saradnju s nadležnim državnim organima, ali da ovi nemaju zakonsku obavezu da ih obaveste koliko su bile osnovane njihove predstavke o sumnjivim transakcijama. Informaciju, kažu, dobiju na druge načine jer je nemoguće sakriti da je neko iz ove branše krivično odgovarao. Takva lica gube licencu za rad, ne mogu biti direktori brokerskih kuća, pa su zbog toga vrlo oprezni. Kupci i prodavci su ti koji „stradaju”, ali je i takvih slučajeva svega jedan do dva godišnje.

Komisija za hartije od vrednosti ipak nije bez nadležnosti. Godišnje sprovedu oko 1.700 različitih kontrola, a za devet meseci prošle godine komisija je donela rešenja da se protiv tri pravna i četiri fizička lica podnesu prijave za privredni prekršaj, a protiv dva pravna lica, i u njima odgovornih lica, prijave za privredni prestup. Dvojici brokera privremeno je zabranjeno bavljenje brokersko-dilerskim poslovima u trajanju od 30 dana radi toga što se u obavljanju brokerskih poslova nisu pridržavali važećih propisa. Prema dva brokersko-dilerska društva izrečeno je pismeno upozorenje.

U 2008. godini podneli su 18 prijava za privredni prestup, doneli 12 rešenja o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti, doneli devet rešenja o privremenoj zabrani obavljanja svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva, kao i privremeno zabranili dvojici brokera obavljanje brokersko-dilerskih poslova, jednom u trajanju od 30 dana, a drugom od 50 dana.

– Problem je što propisi nisu jasno definisali ni delo ni kaznu. Zakon, na primer, kaže da insajdersko trgovanje nije dozvoljeno, ali nigde ne propisuje sankciju, mi to predamo tužiocu i nikom ništa. Mi sada kada neko kupi više od 25 odsto akcija nekog preduzeća i ne da ponudu za preuzimanje možemo samo da mu nad viškom oduzmemo pravo glasa. Mnogo bi bila jača kazna da komisija može da oduzme pravo glasa na svim akcijama i tada se niko ne bi igrao – kaže Štimac napominjući da se očekuje da novi zakon iz ove oblasti reši ove manjkavosti.

Zbog svetske krize i međunarodne finansijske organizacije pooštravaju uslove poslovanja i traže od nas da s tim računamo kod donošenja novog zakona.

– U Hrvatskoj, SAD i Francuskoj kad postoji sumnja da nešto nije u redu s transakcijom na berzi, ona može da se zaustavi i ispita. Mi to ne možemo, već tek na kraju trgovanja. Na primer, ako je vrednost u trgovanju skočila 10 odsto, zaustavlja se trgovanje tom akcijom i pošalje se dopis kompaniji da se vidi šta se s njima dešava, brokeru koji izvršava nalog, zašto je cena skočila. Ukoliko se ispostavi da je sve u redu, transakcija se nastavlja. Nacrt novog zakona predviđa i takvo ovlašćenje za komisiju – kaže Štimac.