U Hrvatskoj ima trista hiljada Srba

Specijalno za "Politiku"
VUKOVAR, jula - Vojislav Stanimirović, predsednik Srpske demokratske samostalne stranke i poslanik u hrvatskom Saboru, jedan je od čelnih ljudi srpske manjine u Hrvatskoj. U mnogo neugodnijem je položaju od drugih srpskih političara jer je za vreme rata bio u istočnoj Slavoniji, delu tadašnje Krajine, pa otuda i stalno podozrenje pojedinih hrvatskih političara i stranaka prema njemu. Uprkos tome, nema dlake na jeziku kad je reč o kršenju prava pripadnika njegovog naroda, ili nesprovođenju zakona koji treba da regulišu ta prava. U razgovoru za naš list najpre smo ga upitali koliko je danas uopšte Srba u Hrvatskoj?

- Prema poslednjem popisu stanovništva 204.000, ili 4,5 odsto. Međutim, ta brojka nije realna. Prema mojoj proceni, Srba je u Hrvatskoj oko 300.000, ili šest do sedam odsto. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine bilo nas je, mislim, oko 650.000. Zašto ne prihvatam poslednji zvanični podatak? Pre svega zbog toga što je u uputstvima za popis bilo zapisano da se anketirani ne moraju izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti, ako ne žele. A nije ih se izjasnilo 82.000. Ako se od tog broja najmanje 90 odsto odnosi na Srbe, a siguran sam da je tako jer je za nama jedan krvavi rat, a upravo Srbi su u proteklom razdoblju, ovde u Hrvatskoj, najviše bili satanizovani, provikani, proskribovani... onda je čak na neki način i normalno da deo ljudi iz straha nije hteo nacionalno da se opredeli.

• Koliko Srba se vratilo u Hrvatsku?

- Zvanična hrvatska i međunarodna statistika kaže oko 120.000, a naše procene su oko 70.000. Mislim da je povratak uglavnom završen. Uvek će se još poneko, možda, vratiti u svoje selo. Ali u većem broju mogli bi da se vrate jedino oni koji traže vlasništvo nad svojim stanarskim pravom.

• Hoće li da ga dobiju, i koliko je onih koji su pristali na najam stana umesto stanarskog prava?

- Stanarsko pravo će dobiti oni koji su već u svojim stanovima,

a takvih slučajevima ima, recimo, u Vukovaru, što je posledica mirne reintegracije istočne Slavonije i Baranje. Varijantu po kojoj mogu dobiti stan u najam, ili ga kupiti na kredit, ali ovih poslednjih je veoma malo, prihvatilo je 4.200 izbeglih Srba, koliko će Hrvatska izgraditi stanova za sve one koji su, dakle, pristali na model - umesto stanarskog prava stan u najam.

• Hoće li ta varijanta da im se isplati?

- Mislim da hoće. Nerealno je tražiti stanarsko pravo. Taj problem bi samo rastezali, silne godine bi na tome izgubili... Bojim se da nikakve koristi do toga ne bi imali. Onaj koji pristane na najam stana plaćaće najamninu po važećim merilima - od 2,5 do šest kuna po kvadratnom metru. To će otprilike biti kao nekadašnja stanarina. Izračunali smo, recimo, da bi prosečna najamnina iznosila 200 kuna, ili 27 evra.

• Imate li kakve garancije da će ti stanovi stvarno biti i izgrađeni?

- S obzirom na to da je naša stranka nakon izbora napravila sporazum o saradnji sa vladajućim HDZ-om posledica tog sporazuma je i vladina obaveza da te stanove stvarno i izgradi. Dogovoreno je da se svima onima koji su pristali na takav stan u sledećih pola godine, ili najduže za godinu dana, dodeli rešenje. Vlada se isto tako obavezala da će te stanove izgraditi u sledeće dve godine. Slično je i sa strujom jer je poznato da 5.500 seoskih srpskih domaćinstava danas u Hrvatskoj nema struju. Najpre je u tu svrhu odobreno samo 45 miliona kuna, da bi onda nakon pregovora koje je SDSS imao sa vladom taj broja bio povećan na 300 miliona kuna. Ove godine utrošiće se 120 miliona i iduće 180 miliona kuna. Tad bi taj problem konačno trebalo da bude rešen. Moramo jednostavno pritiskati vladu i dobro iskoristiti okolnost da Hrvatska neće moći da postane članica EU ako ne reši naše probleme. Jer ako Hrvatska do ulaska u EU ne ispuni obaveze prema Srbima, kasnije ništa neće biti od toga.

• Izbegli Srbi se teško odlučuju za povratak, pogotovo oni mlađi, i zbog straha od hapšenja. Postoji li još takva opasnost?

- Takve mogućnosti su daleko manje nego pre kad se uopšte nije znalo ko je na spisku osumnjičenih i optuženih za ratne zločine. Maksimalne napore ulažemo kako bi se broj ljudi na tim spiskovima smanjio. Bilo ih je jedno vreme 1.800, sada ih je 1.100, što je takođe veliki broj. Mislim da će tu doći do promene kad Srbija bude preuzela neke slučajeve, tj. kad bude sudila onima za koje neće biti mnogo dileme oko toga ima li razloga za njihovo krivično gonjenje ili nema. To do sada nije uradila, koliko mi je poznato, zbog čitavog niza drugih prioriteta, ili zbog odgovarajućeg tajminga - Kosmeta, recimo, koji je ovog časa ipak njen politički prioritet.