Titova dela zaštićena još 40 godina

Direktorka Agencije za autorska prava dr Ljiljana Rudić-Dimić povodom izložbe „Tito foto” nema nikakvih dilema: „Za neovlašćeno objavljivanje fotografija su predviđene čak i zatvorske kazne. Naravno, kustos ne mora da zna te zakone, ali smatram da je više nego etički da se traži saglasnost za izložbu, da se naslednici o tome ne obaveštavaju iz novina. Ukratko, bilo bi moralno da je muzej o tome prethodno obavestio naslednike, da je na taj način iskazao svoju nameru.”

Da li zakon na poseban način tretira autorska prava na delo Josipa Broza Tita?

Po najnovijem, važećem zakonu o autorskim pravima iz decembra 2009. godine Josip Broz Tito je svrstan u red sa svim ostalim autorima kojima su dela zaštićena za života, odnosno 70 godina posle smrti. To vreme naravno nije isteklo, a u zakonu iz 1984. godine o imovini, njegovim naslednicima se smatra njegova porodica, osim u slučaju da svoju imovinu i autorska dela nije zaveštao nekoj instituciji ili nekom posebnom članu porodice. Ukoliko to nije urađeno autorska prava pripadaju porodici i u tom slučaju naslednici se moraju pitati za korišćenje.

Neko može da kaže da, na primer, fotografije od kojih je napravljena izložba nisu umetničko delo?

Ženevska konvencija kaže da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora izražena u nekoj formi, bez obzira na njen umetnički značaj. Osnovni kriterijum da se neko delo smatra autorskim jeste da je zabeleženo na nekom materijalnom nosaču, u ovom slučaju fotoaparatu, zatim doza originalnosti, dakle, izbor objekta ili osobe koja će se slikati, svetlo, doba dana, ugao fotografisanja.

A šta zakon kaže kad je reč o dnevnicima?

Što se tiče zbirki rukopisa, dnevničkih podataka koji uključuju i neko njegovo autentično, originalno viđenje događaja, zakon tu takođe kaže da se autorskim delom smatraju i zbirke, čak i dokumenta koja su uređena na originalan način. Dnevnik je ličniji dokument od biografije, jer možete da unajmite biografa koji će uobličiti vaše podatke u literarnu formu, dok dnevnik ispunjava sve uslove da bude tretiran kao autorsko delo. Kod pokojnog predsednika postavlja se samo pitanje u konkretnom slučaju, da li je njegova lična imovina koja je, kako shvatam, pronađena posle dužeg vremena od njegove smrti u nekoj od institucija, nešto o čemu ne treba da se pitaju naslednici. Zašto vam to govorim? Zato što pored čitavog niza moralnih prava, pored niza imovinskih prava koja prelaze na naslednike posle smrti neke osobe, zakon kaže da naslednici, ne mogu zabraniti izlaganje originalnog dela koje pripada nekoj javnoj instituciji. Ukoliko je nađeno u arhivi naslednici bi mogli da se usprotive samo ako bi se njegovo delo predstavilo na pežorativan način, ako bi narušilo čast ili ugled njegovog lika i porodice .

Moralno pravo na objavljivanje imaju njegovi naslednici, koji mogu da se suprotstavljaju menjanju formata, retuširanju, nedostojnom korišćenju fotografija...

Šta konkretno znači preneti prava?

Dnevnik jasno podleže autorskim pravima, osim ako je izričito zaveštan nekoj instituciji. Naslednici, ponavljam, imaju pravo da daju drugima dozvolu da koriste i umnožavaju to autorsko delo, a da bi drugi to uradili moraju imati saglasnost naslednika, što znači ponuđen izdavački ugovor, pravo da odlučuju o izboru fotografija, čak i da se konsultuju o grafičkom izgledu naslovne strane.

Nada Torlak

-------------------------------------------------------------

Muzej će poštovati sudske odluke

 Povodom napisa u štampi o kršenju Zakona o autorskim pravima izlaganjem fotografija iz lične Titove ostavštine „Tito-foto” u Muzeju istorije Jugoslavije, juče se saopštenjem oglasila vršilac direktora te institucije Katarina Živanović, ističući da autor ne može da zabrani izlaganje originalnog primerka koji pripada muzeju. Ocenjeno je, takođe, da se Muzej prema supruzi Josipa Broza Tita Jovanki Broz, članovima porodice Broz i istorijsko-dokumentarnom i umetničkom materijalu koji pripadaju kulturnoj baštini istorijskog perioda u kome je postojala država Jugoslavija, odnosi profesionalno u skladu sa savremenom muzeološkom praksom i standardima.

„Kao javna ustanova u oblasti kulture Muzej nije stranka u ostavinskom ili drugom postupku, koji se vodi pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu po zahtevu Jovanke Broz, radi potpunog utvrđivanja zaostavštine pokojnog Josipa Broza”, navedeno je u saopštenju.

Živanović je napomenula da će Muzej u potpunosti poštovati i izvršiti pravosnažne odluke nadležnih sudskih ili drugih državnih organa, koje bi se odnosile na delatnost koju obavlja i fondove istorijsko-kulturnih dobara sa kojima upravlja i koje koristi.

Tanjug

Titov sat prodat za 760.000 dinara

Posle desetodnevne aukcije na srpskom internet portalu „e-dućan”, Titov ručni sat „patek filip” juče je prodat za 760.000 dinara jednom kolekcionaru iz Beograda, koji se u nadmetanje uključio poslednjeg dana. (/slika2)

Početna cena maršalovog časovnika od osamnaestokaratnog roze zlata iz 1950. godine bila je 680.000 dinara i potvrđena je na samom početku aukcije. Kupac je kolekcionar iz Beograda, koji će se sa prodavcem, takođe jednim od najvećih beogradskih kolekcionara, sresti u narednih nekoliko dana.

„Bez obzira što nije postignuta veća cena, prodavac je u potpunosti zadovoljan tokom i samim ishodom aukcije”, izjavio je menadžer „e-dućana” Miloš Popović za „Politiku”, ukazujući da je tokom aukcije Titovog sata zabeležen rekordni broj poseta jednog predmeta na internet aukcijama ovog portala.

Ručni sat iz poznate ženevske manufakture nosio je Josip Broz, a pedesetih godina prošlog veka, poklonio ga je jednom od najbližih saradnika, koji je bio zadužen za njegovu bezbednost.

A. A.