Obama obezbedio većinu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. marta – Demokrate su u Kongresu posle celodnevnih manevara obezbedile neophodnu većinu za izglasavanje reforme zdravstvenog osiguranja. Prevagu im je doneo dogovor Obame sa grupom kongresmena iz njegove partije koji su bili zabrinuti da u nacrtu zakona formulacija o zabrani korišćenja državnih fondova za troškove abortusa nije dovoljno precizna – da sve dvosmislice budu otklonjene specijalnom predsedničkom uredbom. To je omogućilo da prvi od tri predviđena kruga glasanja – izjašnjavanje o proceduri, u Predstavničkom domu – prođe sa ubedljivom većinom od 224 glasa „za”. Najavljeno je i da će se, kad predlog zakona bude usvojen, Obama iz Bele kuće obratiti naciji.

Rezultat za predsednika Obamu  donosi odlučujući politički trijumf.

Reč je o njegovom glavnom političkom prioritetu, reformi sistema zdravstvenog osiguranja, koju su započinjali mnogi predsednici, od Trumana do Klintona, ali nijedan nije uspevao da je dovede do kraja. Amerika je jedina zemlja među zapadnim demokratijama koja nema univerzalni sistem zdravstvene zaštite; to je ovde veliki biznis koji godišnje obrne dve i po hiljade milijardi dolara (jednu šestinu bruto nacionalnog proizvoda) i koji, uprkos tome, oko 47 miliona Amerikanaca danas ostavlja bez ikakvog zdravstvenog osiguranja.

Reforma, koja je jedno od Obaminih glavnih obećanja koje je dao u izbornoj kampanji, predstavlja jedan od najvećih socijalnih zahvata u novijoj američkoj istoriji i zbog toga što pogađa mnoge velike interese, od političkih do finansijskih, podelila je zemlju kao nikad dosad. Republikanska opozicija to smatra „podržavljenjem” sistema koji je „najbolji na svetu” i uvođenjem „socijalizma” u Ameriku na mala vrata, dok je privatna industrija zdravstvenog osiguranja na lobiranje da zakon ne prođe i oglasnu kampanju kojom narod ubeđuje da će mu reforma dramatično otežati lečenje, potrošila na stotine miliona dolara.

Obama je međutim ubeđen da „čini pravu stvar”. Zbog noćašnjeg glasanja odložio je, po drugi put, planirani put u Aziju, a u proteklih nekoliko nedelja o zdravstvenoj reformi je održao oko 50 govora širom zemlje.

Reforma, prema predlogu zakona koji ima više od 2.000 strana, treba da osigura oko 32 miliona ljudi koji sada nisu obuhvaćeni zdravstvenom zaštitom, svi Amerikanci će prvi put biti zakonom obavezani da kupe polisu zdravstvenog osiguranja, predviđene su milijarde dolara vredne poreske olakšice i subvencije da bi osiguranje bilo pristupačnije, dok će osiguravajuće kuće biti strože regulisane i onemogućene da ljudima uskraćuju osiguranje onda kad im je najprotrebnije – kad se razbole – pod izgovorom da su imali neka „prethodna stanja” koja u momentu zaključivanja ugovora nisu prijavili.

(/slika2)Reforma će koštati 940 milijardi dolara tokom desetogodišnjeg sprovođenja i u ovom roku budžetu, eliminišući mnoge nepotrebne troškove u ovoj oblasti, treba da istovremeno uštedi više od hiljadu milijardi.

Gledajući sa strane, čini se čudnim da, s obzirom da Obamine demokrate imaju većinu u oba doma Kongresa, i da je predlog zakona, istina u različitim verzijama, jednom već izglasan i u Predstavničkom domu i u Senatu, ova politička bitka traje već punih 9 meseci. Objašnjenje je da u američkom političkom sistemu partijska pripadnost narodne predstavnike ne obavezuje da budu istomišljenici: ovde mandati ne pripadaju stranci, svaki kongresmen je gospodar sopstvene političke sudbine i pažljivo odmerava kako će svako njegovo političko izjašnjavanje biti primljeno u njegovoj izbornoj jedinici.

U Predstavničkom domu, svojevrsnom „veću naroda” (svaka federalna država je zastupljena u direktnoj srazmeri s brojem stanovnika) koji ima 435 mesta, Obami je bilo potrebno 216 od 253 glasova koji su u posedu demokrata. U gotovo non stop javljanju s Kapitol hila, reporteri svih ovdašnjih TV mreža iznosili su uverenje štaba Obamine partije da je neophodan broj glasova obezbeđen, ali i upozoravali na mogućnost da se neki od poslednjih dana „ubeđenih” demokrata ipak predomisle u poslednji čas.

-----------------------------------------------------------

CIA: Al Kaida u rasulu

U „čistoj i preciznoj akciji”, izvršenoj u severnom Vaziristanu, autonomnom plemenskom području Pakistana uz avganistansku granicu, likvidiran je Husein al Jemeni, još jedan važan operativac iz vrha Al Kaide, izneo je u intervjuu datom „Vašington postu” direktor CIA Leon Paneta.

Ova akcija je izvedena još 8. marta. S obzirom na to da je Jemeni bio jedan od glavnih planera diverzije u kojoj je 30. decembra ubijeno sedam visokih agenata CIA u njihovoj bazi u istočnom Avganistanu, Paneta je izneo uverenje da je njen rezultat i „rasulo” u redovima Al Kaide, koja, po njemu, „nije više u stanju da organizuje složene operacije”.

Kao dokaz za to, šef CIA je naveo i presretnuti telefonski razgovor u kojem jedan pripadnik Al Kaide pledira da se Osama bin Laden direktno angažuje u dnevnom rukovođenju organizacijom. Leon Paneta je, međutim, priznao da nema napretka u lociranju samog Ladena i njegovog zamenika Ajmana al Zavahirija, mada se veruje da su oni negde u Pakistanu.

Ovo se slaže i sa izjavom koju je prošlog decembra dao ministar odbrane Robert Gejts, da „već godinama nema iole vrednijih obaveštajnih podataka o tome gde je Osama bin Laden”.

Likvidacija Huseina al Jemenija bila je inače prvi napad izvršen bespilotnim letelicama na cilj u jednom gradu (Miranšah). Paneta tvrdi da je time vrhu  Al Kaide poslata važna poruka: da ne mogu više da se skrivaju ni u urbanim područjima.

 Milan Mišić