Kome treba ukrajinski gasovod

Nova ukrajinska vlast mora da učini sve što je u njenoj moći kako bi gasni transportni sistem kojim zemlja raspolaže postao atraktivniji za strane partnere, izjavio je Andrej Kljujev, prvi vicepremijer bivše sovjetske republike. „Ukoliko se to ne dogodi, posle izgradnje južnog i severnog toka, ukrajinski gasovod više nikome neće trebati”, objasnio je Kljujev na konferenciji za novinare u Zaporožju.

Prvi vicepremijer Ukrajine svoj stav je izneo u svetlu najave novoizabranog predsednika Viktora Janukoviča o stvaranju konzorcijuma u kojem bi učestvovali Rusija, kao proizvođač gasa, Ukrajina, kako transporter, i Evropska unija kao krajnji potrošač. Konzorcijum bi bio zasnovan na jednakom učešću sve tri strane (po 33,3 odsto), a cilj je da se konačno eliminišu svi problemi koji su u nekoliko proteklih godina uslovljavali povremenu obustavu protoka ruskog gasa ka zemljama na zapadu Starog kontinenta.

Jasna je želja Ukrajine da svoju poljuljanu političku poziciju u Evropi popravi upravo tamo gde je i narušila – na problemu gasa. Podsetimo, prethodna „narandžasta” vlast, pokušavajući da se što više približi EU, a uz što brži izlazak iz sfere uticaja mnogodecenijskog saveznika Rusije, kao jedno od jačih oružja koristila je i svoj gasni transportni sistem. Obustave protoka energenta ključnog za funkcionisanje velikih delova zapadnoevropske privrede trebalo je da skrenu pažnju na nezavidnu postsovjetsku poziciju Ukrajine.

Ispostavilo se, međutim, da je procena bila pogrešna. Takvom politikom Kijev je na sebe navukao gnev i Moskve i evropskih prestonica. Ne treba ni sumnjati da je to bio jedan od jakih motiva stranih partnera da se, bez mnogo kajanja, oproste od prethodnog ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka i priklone se njegovom ljutom protivniku – Janukoviču.

Za Ukrajinu se pogrešna politika „narandžastih” ispostavila kao veliki strateški problem. Naime, da nije bilo „gasne igre” pitanje je koliko bi evropski partneri bili naklonjeni ruskim projektima severnog i južnog cevovoda, koji u širokom luku zaobilaze teritoriju najveće (sem Rusije) evropske zemlje. Pitanje je i kakvu bi podršku dobio cevovod „Nabuko”, zamišljen kao alternativni isporučilac gasa iz centralne Azije.

Janukovič nastoji, na sve načine, da umanji štetu: Ali da li je to i moguće. Iz ruskog „Gasproma” poručuju: „Nema nikakvog razloga da se menja strategija izgradnje južnog i severnog toka. Gospodin Janukovič neće biti na vlasti toliko dugo koliko će teći gas”. Slično misli i Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar a sadašnji rukovodilac projekta „Severni tok”. Po njegovom mišljenju, ukrajinski transportni sistem već za 20 godina neće biti upotrebljiv. „Problem tranzitnog cevovoda kroz Ukrajinu nije u tome što bi neko kojekakvim političkim odlukama ponovo mogao da zavrne gasne ventile. Za 20 godina taj sistem, jednostavno, neće biti tehnički sposoban da funkcioniše zadovoljavajućim kapacitetom.

Da li će Janukovič uspeti u svojoj nameri da stvori pomenuti gasni konzorcijum ostaje da se vidi. Jer problema ima i kod kuće. Naime, predavanje strateškog sistema zemlje na upravu strancima nema baš previše pristalica, ni među građanstvom, ni među zastupnicima u parlamentu. Sa druge strane, ni prozvani (Rusija i EU) baš se ne utrkuju ko će pre prihvatiti Janukovičevu ponudu i velikim parama finansirati neophodni remont ukrajinskih cevovoda. U „Gaspromu” su vrlo jasni: pod svoju kontrolu dobili bi tek trećinu ovog sistema, a kada prorade oba nova gasovoda (severni kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, i južni kroz koji će proticati čak 63 milijarde), transport preko Ukrajine postaće – izlišan.

S. Samardžija