Srpski radnici traže pravdu

Kosovska Mitrovica – Više od 30.000 Srba koji su radili u društvenim i javnim preduzećima na Kosovu i Metohiji mogu do 31. marta da podnesu tužbu Savetodavnoj komisiji za ljudska prava, koju je osnovao Unmik sa sedištem u Prištini, i traže nadoknadu za svoja ugrožena prava.

Od 509 javnih i društvenih preduzeća u minulih desetak godina prištinske vlasti su privatizovale 330. Srbi koji su radili u tim preduzećima su proterani sa Kosova. Oni mogu da ostvare pravnu zaštitu po osnovu radnog odnosa, a u prilog im ide Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o ekonomskim, kulturnim i socijalnim pravima. Marek Antoni Novicki je na čelu savetodavne komisije za ljudska prava.

Kako za „Politiku” kaže Veselin Kočanović, načelnik odeljenja za privredu u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, od 2002. godine do 2008. na teritoriji pod Unmikom je inkasirano 352 miliona evra od prodaje preduzeća koja su kupili Albanci posredstvom Kosovske poverilačke agencije.Od toga je 70 miliona evra pripalo radnicima, ali u 95 odsto slučajeva novac su dobili Albanci. Samo oko pet odsto Srba uspelo da dobije neki dinar. Jedan od razloga zbog kojih su Srbi oklevali je činjenica da je sve moralo da ide preko nezavisnog sindikata Kosova, u kome srpska strana nema uticaj.

Za privatizaciju je bila zadužena Kosovska poverilačka agencija, koja je u junu 2008. godine transformisana u Kosovsku agenciju za privatizaciju. Od tada do danas su prodate 24 srpske firme. Ni država Srbija ni Srbi koji su bili zaposleni u tim firmama nisu dobili nijedan dinar, kaže za „Politiku” Kočanović podsećajući da na osnovu Rezolucije 1244 Unmik jedini ima pravo da upravlja javnim i društvenim preduzećima.

On navodi primere fabrike „Amortizeri” iz Prištine, „Feronikl” iz Glogovca, Železnica Srbije, PTT, Telekoma i drugih čiji radnici su proterani 1999. godine. Svojevremeno je, tvrdi on, „Pećka pivara” prodata za 11 miliona evra, iako je vrednost imovine bila čak 10 puta veća.

Od 1998. do kraja 2001. godine na Kosmetu je ubijeno 50 radnika, a 27 kidnapovano (nikada nisu pronađeni). Kako za „Politiku” kaže Milan Vujaković, direktor Direkcije EPS-a za Kosmet, svi oštećeni radnici i porodice ubijenih i kidnapovanih do kraja marta mogu da podnesu zahtev Komisiji za ljudska prava kako bi se utvrdilo da su im ugrožena ljudska prava za proteklih 10 godina otkako su proterani. On dodaje da zahteve radnici mogu da dostave sindikatima i to sindikatu „Površinski kopovi”, Termoelektranama Obilić i Elektrokosmetu Priština, koje su u sastavu EPS-a, a prvobitno moraju popuniti zahteve po osnovu povrede radnih mesta vezanih za proterivanje od 1999. godine.

„Obraćali smo se Komitetu za elektroprivredu i resornim potkomitetima na čijem je čelu bio predstavnik Kfora, zatim šefovima civilne misije na Kosmetu. Potpisan je svojevremeno i tehnički sporazum između Srbije i Unmika, podržali su nas i sindikati zemalja u regionu, usvajane su i mnogobrojne deklaracije, ali nikad srpski radnik nije ostvario svoje pravo. Kosovska elektroenergetska korporacija (KEK), koja je preuzela imovinu i delatnost EPS-a, sada cinično izjavljuje da srpski radnici nisu hteli da dolaze na posao 1999. godine, iako svi znaju šta se tada događalo. Cinizam je i to, ali i laž je i podatak iz KEK-a da po zakonu radnik koji odsustvuje pet dana s posla dobija otkaz a svima je poznato kakav je pogrom nad Srbima tada bio”, kaže za „Politiku” Vujaković.

On dodaje da je diskriminacija vidna i na osnovu podatka koji iznosi KEK, a prema kojima je od 7.452 radnika koja su zaposlena u ovoj korporaciji samo je 100 iz manjinskih zajednica. Među njima je samo 28 Srba koji uglavnom rade u enklavama, Štrpcu, Goraždevcu ili u srpskim selima Kosovskog Pomoravlja.

-----------------------------------------------------------

Hiljade radnika EPS-a ostale bez posla

U EPS-u je posle 1999. godine, odnosno donošenja Rezolucije 1244 i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, sa Površinskih kopova i Termoelektrana kao i iz sistema prenosa i distribuciju električne energije radna mesta u roku od 15 dana bilo prinuđeno da napusti  više od oko 8.000 srpskih radnika.

Biljana Radomirović