Detektiv koji ljubi

U zemlji u kojoj je ljudski život ovoliko jevtin, biti plaćeni ubica, bar literarni, uopšte nije neko unosno zanimanje. Drugo je to u Americi, posebno ako si Miki Spilejn, "trgovac koliko i pisac", kako je sam o sebi govorio. Možda, prezasićeni realnim, naši čitaoci nemaju potrebu za izmišljenim nasiljem, možda su naši izdavači loši trgovci, možda je "lepše s kulturom", tek, na našim kioscima više nema ni traga nečemu nalik na nekadašnju zagrebačku ediciju "Trag" u kojoj smo prvi put imali priliku da sretnemo Majka Hamera. Privatnog detektiva koji je nemilosrdno "lišavao života" u proseku po desetak epizodnih likova po romanu Mikija Spilejna.

Majk Hamer nastao je 1947, iz nužde – Spilejnu, mladom hiperproduktivnom piscu tekstova za stripove bilo je potrebno hiljadu dolara da dovrši kuću koju je gradio. Za devet ili devetnaest dana, nije se sećao tačno, napisao je svoj prvi roman "Ja, Porota" (I, The Jury), odneo ga izdavaču i... I onda mu nije umro deda ostavivši mu milion dolara, već je izdavač, gunđajući zbog previše mrtvih i previše seksa u rukopisu, od štampara naručio milion primeraka.

Nije loše za prvo izdanje? Za kojim su, u narednih nekoliko godina, sledila i nova izdanja i novi naslovi. Ukupno sedam, u trenutku kada je Spilejn napravio desetogodišnju pauzu kao romanopisac, početkom pedesetih. Zvanično objašnjenje bilo je njegovo pristupanje Jehovinim svedocima, uistinu, njegovi "petparački romani" držali su sedam od deset mesta na listi najprodavanijih knjiga svih vremena, verovatno nije imao potrebe da piše. "Imate sreće što nisam napisao još tri romana", odgovarao je manje uspešnoj konkurenciji koja je s gnušanjem komentarisala stanje na bestseler listama.

Prvi film snimljen po njegovim romanima – I, The Jury – pojavljuje se 1953. (rimejk 1981), a onda slede The Long Wait 1954, Kiss Me, Deadly, 1955, My Gun Is Quick 1957. i prva, od tri, televizijske serije o Majku Hameru, 1958. (Naša televizijska publika seća se druge, u kojoj je Hamera igrao Stejsi Kič) Spilejn prekraćuje vreme pišući za film i televiziju, glumi samog sebe u filmu Kiss Me, Deadly, a 1963. u filmu The Girl Hunters igra svog junaka Majka Hamera.

Nove "džepne" avanture Majka Hamera pojavljuju se 1961, na radost miliona Spilejnovih čitalaca. Ista "četrdesetpetica", ista nedodirljiva sekretarica Velda, ista slabost na plavuše, isti neprijatelji. Uvek su to ili komunisti ili mafija i njoj slične organizacije. Hamer ne rešava komplikovane detektivske zagonetke, poput Čendlerovog Marloa. On je naprosto osvetnik, antikulturni amblem hladnog rata, "sam svoj hladni rat" zapravo. Ovaj put čak i kritika uspeva da pronađe poneku lepu reč za njega, "čak i stari neprijatelj Mikija Spilejna, a ja to svakako jesam, mora da mu prizna izvornu snagu i vitalnost, kao i ubedljivost koja nedostaje njegovim imitatorima", piše Entoni Baučer.

Snaga i vitalnost svakako nije nedostajala Spilejnu, još manje njegovom junaku Majku Hameru. Tokom pedeset godina duge "karijere privatnog detektiva", Hamer je "zaradio" bezbroj udaraca, ubodnih rana, metaka... ali nijednu sedu vlas! Sve do poslednjeg romana, Black Alley, 1996, u kojem Hamer naglo stari?! Budi se iz kome posle jednog ranjavanja, pronalazi ubicu prijatelja i nekakve silne milijarde koje je sklonila mafija, sve već viđeno, ali i čini dotad nezamislivo – prvi put priznaje ljubav Veldi, svojoj zanosnoj, vernoj sekretarici, nezaobilaznoj u svakoj avanturi. Na žalost, ima lekarsku zabranu da tu ljubav i "konzumira"... On koji je pola veka "ljubio i ubijao", a često se radilo i o istom "objektu", na kraju je poklekao.

Miki Spilejn poživeo je još desetak mirnih godina, ukupno 88, na svom imanju u Južnoj Karolini. Odan porodičnom životu, u sva svoja tri braka, umeren u piću, nenasilan član verske zajednice Jehovinih svedoka, privatno je bio sušta suprotnost svoga junaka. Od oružja je nosio jedino dozvolu za njegovo nošenje. Nikada nije jurio za publicitetom – dolazio je sam. Ali ga nije ni odbijao, desetak godina je, već vremešan, snimao reklame za pivo?! Bio je manje-više ravnodušan prema činjenici da poslednjih godina u Americi ne izlaze nova izdanja njegovih romana. Sto trideset miliona primeraka prodatih širom sveta bilo mu je, valjda, dovoljno. "Ja sam peti najprevođeniji pisac svih vremena", govorio je, "posle Lenjina, Tolstoja, Gorkog i Žil Verna. A ova prva četvorica su mrtva." Od 17. jula 2006. ih je petorica.

--------------------------------------------------------------------------

Pravna država

Tokom sedamdesetih, na snimanju jednog filma o Majku Hameru u Engleskoj, pojavio se Bili Hil, tadašnji "londonski Al Kapone", i poželeo da upozna Spilejna. Spilejn je novog poznanika upitao zna li gde može da se nabavi "poštena četrdesetpetica", budući da je bio nezadovoljan rekvizitom, ružnim španskim pištoljem koji su Hameru namenili u filmu. Bili Hil se sutradan pojavio na snimanju sa 24 različita ispravna pištolja kalibra .45, zajedno sa municijom, i poklonio ih slavnom piscu. Jedan će, valjda, odgovarati? Ono što je Spilejna najviše fasciniralo u ovoj anegdoti je činjenica da je Bob Felous, producent filma, sutradan jednostavno otišao i registrovao sve pištolje.