Ekonomistima nije milo što je otišao

Nije lako protumačiti iznenadnu ostavku guvernera Radovana Jelašića nezavisno od kritika, koje mu je upućivao lobi privrednika i jedan broj članova vlade, pa i sam premijer pre neki dan u intervjuu „Politici”, ocenjuje Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

– Čak i da nije bilo neposrednih zahteva za ostavkom, ako vlada kaže da ne razume šta centralna banka od nje očekuje, to otežava posao guverneru. Jasno je da se želi promena politike kursa i deviznih rezervi. Ovo je zabrinjavajuće, jer se traži istovremeno fiksiranje kursa i smanjenje deviznih rezervi (da bi se olakšali problemi velikih privrednika koji se suočavaju sa nelikvidnošću i obavezama prema poveriocima koje ne mogu da ispune). To ne ide zajedno. Ako novi guverner krene tim putem, ugroziće stabilnost, a i produbiće probleme u srpskoj privredi, koji su očigledno veliki – uplašen je Gligorov.

On smatra da će kredibilitet centralne banke neminovno biti narušen, a kako će se obnavljati zavisi i od toga ko će biti novi guverner. Ukoliko se ne ponudi neko uverljivo objašnjenje zbog čega je došlo do ostavke i ako novi guverner ne bude mogao da povrati autoritet centralnoj banci, troškovi bi mogli da budu značajni.

Ostavka guvernera NBS nije dobra vest, ocena je Vladimira Vučkovića, profesora na Megatrend univerzitetu: „Strateški pravac NBS pod njegovom upravom bio je dobar. Kurs je bio fleksibilan, mada guverner ne može da se amnestira od odgovornosti za njegov rast.”(/slika2)

– Ostalo je nedorečeno zašto je guverner dao ostavku. Ukoliko ne saopšti prave razloge, javnost će steći utisak da su tome najviše kumovali pritisci oko deviznog kursa. Sada su oni malo manji, a oko Nove godine bilo je otvorenih varnica s nekim predstavnicima vlade. Možda je čekao da se situacija malo smiri. Videćemo koga će političari postaviti na njegovo mesto. U ovom trenutku vladi je potrebno da kurs bude stabilniji i da NBS više interveniše. Međutim, veće intervencije NBS na deviznom tržištu mogu da budu pogubne po ovu zemlju – kaže Vučković.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, jedan od žešćih kritičara guvernera Jelašića, juče je istakao kako nije bio kritičar guvernera, već politike koju je vodila NBS.

– Nisam to želeo, niti priželjkivao. Izuzetno cenim guvernera kao stručnjaka. Kritike koje sam upućivao, kao predstavnik cele privrede, predstavljaju moju obavezu i pravo. Normalno je da se predstavnici privrede sukobljavaju s kreatorima monetarne politike, ali nije prirodan sukob izvršne i monetarne vlasti – smatra Bugarin. (/slika3)

S druge strane, Toplica Spasojević, član kluba „Privrednik” koji je, takođe, u poslednje vreme bio jedan od kritičara monetarne politike koju je vodio sada već bivši guverner Jelašić, juče nije imao komentar na njegovu odluku da podnese ostavku.

J. R. – A. N.

Đukić: Posledica dubokog neslaganja

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je ostavka guvernera NBS očigledna posledica dubokog neslaganju u vođenju monetarne politike u dužem periodu, a sve u sklopu vođenja ukupne ekonomske politike.

– Pri tome, vlada i NBS su formalno prihvatile sprovođenje koncepta ciljane inflacije, koji podrazumeva da NBS prevashodno vodi računa o inflatornim pritiscima i održavanju ciljane inflacije, a da vlada radi svoj posao, da smanjuje javnu potrošnju koja je hronično visoka – rekao je Đukić. – Očigledno je da je reč i o neslaganju unutar partije koja je guvernera predložila na tu funkciju, odnosno kako se odnositi prema potrošnji u ovim uslovima.

Đukić ukazuje da se i ovom prilikom, kao i u svakoj ekscesnoj situaciji, poput sadašnje, vraćamo starom pitanju – da li je mehanizam upravljanja NBS u skladu sa standardima Evropske centralne banke.

– Zakon o NBS iz 2003. godine, koji je usvojen da bi došlo do promene guvernera, važi i danas. Imamo tri organa u centralnoj banci, kakvi ne postoje ni u jednoj zemlji. To su Monetarni odbor, guverner Narodne banke i Savet Narodne banke, kao i Nadzorni organ. Kad sam svojevremeno predlagao, pre pet-šest godina, u mirnim vodama, promeni ta upravljačka struktura i Ustavom definiše samo jedan organ odlučivanja, na čijem čelu bi bio guverner, predlog je glatko odbijen od svih šefova poslaničkih grupa i gospodina Predraga Markovića, tadašnjeg predsednika parlamenta. Rezultat je stvaranje miljea za ponovne nagodbe i trgovinu među strankama ko će preuzeti čelnu funkciju u NBS. A prilagođavanje Zakona o NBS standardima EU ostaje da čeka vreme kada će neko iz Brisela zakucati i reći: ovo vam nije u skladu sa standardima Evropske centralne banke – rekao je Đorđe Đukić.

A. M.