Kolika plata – tolika kazna

SUBOTICA – Nakon što utvrde nečiju krivicu, pred sudijama opštinskih sudova je novi problem: kako "odrezati" visinu kazne za laka krivična dela. Izmenama Krivičnog zakonika, objašnjava Ivan Bogosavljev, predsednik Opštinskog suda u Subotici, visina novčane kazne u slučajevima koji se procesuiraju pred opštinskim sudovima, utvrđuje se na osnovu prosečnih prihoda i rashoda osuđenog.

– Problem je što mi nemamo odgovarajuće mehanizme kojima bismo mogli da pratimo finansijsko stanje građana. Ovaj problem isticali smo i na našim stručnim savetovanjima, ali za sada nam je ostalo da sami u tom pogledu "krčimo šumu" – kaže Bogosavljev.

Zbog toga sudije da bi izrekle visinu kazne od Opštinske uprave traže podatke o porodičnim prilikama i članovima domaćinstva osuđenog, od Poreske uprave o visini prihoda i podatke o tome da li obavlja neku delatnost. Međutim, nastavlja Bogosavljev, to su često površni i nedovoljni podaci jer često nije evidentiran ukupan prihod građanina u čijem je novčaniku često više od onog što država zna.

 Odluka zato nije laka jer se sudije suočavaju sa pooštrenom kaznenom politikom kada su u pitanju laka krivična dela. Tako za delo gde je donedavno bilo zaprećeno od deset hiljada do 15 hiljada dinara kazna je sada dvostruko viša – od 30.000 do 40.000 dinara. Za klevete i uvrede izriču se kazne u visini od 90.000 do 100 hiljada dinara.

– Intencija je da se cela novčana kazna izmiri, a da se samo u slučajevima kada lice to nije u mogućnosti pribegava njenom "preračunavanju" u zatvorske dane ili izricanju uslovne osude – kaže naš sagovornik.

  Od prošle godine Ivan Bogosavljev, kao predsednik suda uveo je praksu "otvorenih vrata", kada jedan dan u sedmici prima stranke koje žele da se požale na rad Opštinskog suda. Ako se izuzmu slučajevi kada stranke ne razumeju i ne prihvataju logiku sudske odluke, ogroman broj stranaka se žali na sporost u rešavanju postupaka.

– Ponegde ima i objektivnih razloga, a ponekad, kao u slučajevima imovinskih parnica, teško je doći do rešenja zbog stavova samih učesnika u postupku – kaže Bogosavljev. Međutim, upravo i zbog ovih pritužbi stranaka ove godine u Opštinskom sudu u Subotici prioritet je dat rešavanju predmeta starijih od dve godine. Bogosavljev objašnjava da su krajem prošle godine napravili presek stanja i program rešavanja ovog problema.

– Dogovoreno je da se rasprave kod ovih predmeta zakazuju unutar roka od 30 dana, šefovi odeljenja nadgledaju njihovo rešavanje, a izveštaj se podnosi do svakog desetog u mesecu. Zahvaljujući ovakvom programu uspeli smo da rešimo mnoge stare predmete i da postignemo da je opšti rezultat suda bolji.

To, međutim, kaže, ima i svoju drugu stranu jer zbog rešavanja starih predmeta sudije teško uspevaju da postignu svoju normu. Ivan Bogosavljev kaže da subotički Opštinski sud po broju predmeta spada među velike sudove u Srbiji, ali da im osim ovog "uhodavanja" nakon izmena Krivičnog zakonika i rešavanja starih predmeta problem predstavlja i ono što se naziva dekriminalizacija krivičnih dela, odnosno njihovo "spuštanje" sa okružnog na opštinski nivo.

– Tu se događa paradoks da u okružnim sudovima sudije imaju normu od četiri takva predmeta mesečno, ali čim predmet pređe u nadležnost opštinskog suda, iako ništa nije promenjeno u načinu izvršenja ili obimnosti utvrđivanja činjenica, sudija po normi treba da reši 16 takvih predmeta mesečno – kaže Bogosavljev.