Poruke iz Vojvodine

Vojvođanski poslanici ne odustaju – uprkos svemu i dalje veruju da će se pronaći dovoljno kreativno tumačenje zakona koje će im omogućiti da makar do kraja tekućeg mandata nastave da sede na dve stolice.

Šta ih održava u tom uverenju, teško je proceniti, jer se čini da Agencija za borbu protiv korupcije, odnosno njena direktorka, nema mnogo izbora – ako dozvoli ovakve izuzetke, može doći u situaciju da obesmisli zakon.

Svaki funkcioner mogao bi onda da potraži neki osnov po kome bi se proglasio nezamenjivim na više mesta. To je donekle već vidljivo i u samoj Vojvodini, gde je odluku pokrajinske skupštine, sročenu tako da svi većinski izabrani poslanici u ovom sazivu mogu obavljati više funkcija, već iskoristilo nekoliko direktora zdravstvenih ustanova – koji su istovremeno i poslanici. A osmišljena je, bar kako je saopšteno, da „zaštiti” samo predsednike opština ili gradonačelnike, dakle čelne ljude u lokalnim sredinama.  

Predstavnici pokrajinske vlasti, u želji da izbegnu dodatne izbore, nisu, izgleda, mnogo razmišljali ni o tome kako se sve može protumačiti njihova upornost u traženju rupe u zakonu. Da li su znali da će tamošnja opozicija to „pročitati” kao poruku pokrajinske vlasti da zakoni Srbije za njih ne važe? Nakon više od godinu dana dugog „natezanja” oko stepena autonomije pokrajine prilikom usvajanja Statuta i Zakona o nadležnostima, kada su takođe potezane optužbe za separatizam, ovakve „prozivke” dobijaju dodatnu težinu.

Zato su predstavnici pokrajinske vlasti morali da problem sagledaju i iz tog ugla, umesto što su se neprekidno trudili da dokažu kako zbog izbornog zakona jesu poseban slučaj (što je argument koji za pravnike i nije neprihvatljiv, ali to zakon jednostavno nije uzeo u obzir) i kako ničim nisu zaslužili „medijsku hajku“ koja se protiv njih vodi.

Na moguće konotacije nisu im izgleda ukazali ni iz stranačkih centrala, pre svega iz DS. Upadljivo ćutanje, bar u javnosti, iz Beograda kao da ukazuje da je Vojvođanima prepušteno da sami, kako znaju i umeju, reše problem, koji, ipak, nije samo njihov.

Da sve bude još gore, taj pokušaj ispao je trapav. Skupštinska odluka, tako kako je napisana, kaže član Odbora Agencije Slobodan Beljanski, Agenciju uopšte ne obavezuje da prihvati zahtev poslanika da obavljaju još neku funkciju.

I bez obzira na epilog celog slučaja, ostaće nejasno zbog čega za rešavanje ovog problema nije pronađen „elegantniji” način. Zašto se, recimo, niko iz vladajuće koalicije (ni iz Vojvodine) nije prilikom donošenja zakona setio da se negde u Srbiji održavaju i većinski izbori. Ili, zbog čega Skupština Vojvodine nije zatražili njegove izmene? Mogla je, na primer, da rešenje slično onom u pokrajinskoj odluci, uz pomoć kolega iz Skupštine Srbije, uvrsti u prelazne odredbe zakona?  Umesto svega toga – tvrdoglavo insistiraju na nečemu što, verovatno, neće dati očekivani rezultat, a javnosti šalju više veoma loših poruka.