(Ne)srećni dobitnici nagrada

Ako vam na kućnu adresu stigne pismo u kome vas neka kompanija obaveštava da ste srećni dobitnik vredne nagrade, nudi vam druženje i besplatnu večeru, dobro razmislite da li ćete otići. Jer iza ovakvih primamljivih ponuda stoji dobro organizovana prezentacija proizvoda koje će obučeni promotori pokušati na sve načine da vam ih prodaju. Sudeći po velikom broju poziva čitalaca koji su nam se obraćali proteklih dana zato što iz ovog začaranog kruga sami ne mogu da se iščupaju, ovakva vrsta trgovine je izgleda uzela maha. Ovim poslom bavi se na desetine firmi u Srbiji, a to im je samo jedna od delatnosti. Obično se spajaju turističke usluge (prodaja ili popusti na aranžmane) sa trgovinom, a najaktuelnije je trenutno prodaja posteljine, jastuka, vunenih ćebadi, prekrivača, posuđa, dušeka.....

Kako ove kompanije dolaze do potencijalnih kupaca. Kako kažu isključivo putem imenika, belih i žutih strana. Nasumično biraju brojeve telefona, a prethodno obučavaju kadrove koji su vešti u ubeđivanju građana. Važno je jedino dovesti klijenta na prezentaciju, za sve ostalo pobrinuće se predstavnici firme. Malo je onih koji se ovakvog događaja vrate praznih ruku. Osim večere dobili su ugovor ili predlog ugovora koji ih obavezuje na kupovinu obično skupih proizvoda.

– Dobila sam poziv u kome me jedna firma poziva na prezentaciju i obećava poklon – najlonsku vreću za čuvanje garderobe. Otišla sam i, neverovatno, vratila se sa ugovorom o kupovini posteljine u vrednosti od 700 evra koje je trebalo da isplatim na rate. Čim sam stigla kući shvatila sam da je ovo prevelik izdatak i da to neću moći da platim. Odmah sam pozvala tu novosadsku firmu i tražila otkazivanje porudžbine. To, rekli su mi, više nije bilo moguće – kaže Marija Veljković, čitateljka iz Beograda.

Krenula su ubeđivanja, učestali pozivi i pretnje tužbom. Roba je navodno već bila naručena i svako otkazivanje podrazumevalo je plaćanje odštete firmi. Pokušala je na razne načine da se izvuče iz ovog problema i na kraju uspela tako što je pristala da je tuže ako žele, ali pošto ništa nije platila, a ni dobila robu, firma se više nije javila.

Priče drugih čitalaca koji su nam se obratili za pomoć su uglavnom slične. Jedna Beograđanka kupila je prekrivač od čiste vune za 36.000 dinara, ali kada je roba isporučena shvatila je da proizvod nije isti kao onaj koji joj je pokazan na prezentaciji. Tek posle upornog insistiranja da joj zamene proizvod, pretnji inspekcijom, firma joj je izašla u susret i omogućila zamenu.

Prema podacima do kojih smo došli na tržištu ima onih koji rade legalno, ali i dosta mešetara koji prodaju robu bez plaćanja poreza državi. Oni rade tako što prilikom razgovora sa klijentom ponude sve vrste plaćanja robe. Ipak, oni koji plate kešom dobiju proizvode vrlo brzo, a oni drugi koji izaberu plaćanje na rate preko administrativne zabrane na platu ili penziju ili dugo čekaju ili na kraju i ne dobiju poručenu robu. Kvalitet ovih proizvoda trebalo bi takođe dobro proveriti. Dešava se da se iza primamljivih karakteristika koje su navedene u reklami u stvari bude nekvalitetna roba poreklom iz Kine ili je reč o robi koju sami šiju, a deklarišu je kao uvoznu iz Italije.

Kako izgleda ugovor? Uglavnom je nepovoljan za kupca, jer u nekim slučajevima ostavljen je rok od samo tri dana za predomišljanje, što je po mišljenju kupaca nedovoljno.

Potrošač je pokušao da dobije odgovor od nekoliko firmi koje se bave ovim poslom. Uglavnom svi su rekli da posluju po zakonu i da je to jedini način da se mali trgovci izbore protiv velikih. Na pitanje kako odgovaraju na ovoliki broj pritužbi kupaca, oni odgovaraju da iza sebe imaju dosta zadovoljnih kupaca i da nijedna firma nikoga ne može da natera da kupi nešto što ne želi.

------------------------------------------------------------------

Uznemiravanje prijaviti inspekciji

 U Ministarstvu trgovine kažu da nemaju informacija o pojedinačnim slučajevima, ali ističu da se oglasna poruka ne može uputiti nekome, ako je on izrazio volju da mu se ne šalje.

– Prema tome, ako se vlasnik poštanskog sandučeta jasno izjasni da ne želi da prima oglasne poruke, odnosno to napiše, onda nije dozvoljeno ubacivanje letaka – kažu u Ministarstvu trgovine.

Sve češća praksa pojedinih banaka, osiguravajućih kuća, internet provajdera i drugih su pozivi telefonom. Najčešće je to uveče, a potrošačima nude kredite, polise osiguranja, Internet i pakete televizijskih programa.

– Zabranjeno je oglašavanje i telefonom ili elektronskim porukama bez saglasnosti primaoca poruke. Građani, primaoci oglasnih poruka, prvo treba da se saglase sa ovakvim načinom oglašavanja, a svako uznemiravanje građani mogu da prijave tržišnoj inspekciji – kažu u inspekciji Ministarstva trgovine.

------------------------------------------------------------------(/slika2)

Na koji način građani, odnosno korisnici Telekomovih usluga fiksne telefonije mogu da zaštite svoj broj i učine ga nedostupnim za korišćenje raznih oglašivača, firmi, banaka koji ih bez dozvole pozivaju i nude svoje usluge. Da li takav vid usluge postoji i da li se naplaćuje?

Telekom:

Korisnici usluga fiksne telefonije Telekoma Srbija, zaštitu vlastitog broja fiksnog telefona mogu ostvariti pozivanjem broja 9813, odlaskom u najbližu poslovnicu Telekoma Srbija ili slanjem skeniranog dopisa na mejl adresu 988info@telekom.rs.

Ova usluga se ne naplaćuje.

Na taj način, pretragom putem sajta www.988.info.rs ili pozivanjem broja 988, ne može da se dobije tražena informacija o korisniku, čija je linija zaštićena.

Korisnici koji nisu vlasnici fiksnog priključka, za ovu vrstu usluge moraju imati saglasnost vlasnika broja.