Predsednik republike predlaže guvernera

Profesor Dejan Šoškić, jedan od najozbiljnijih kandidata za naslednika Radovana Jelašića, ovih dana razmatra i nacrt izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, po kome će najverovatnije biti izabran novi guverner. Kao predsedniku Saveta centralne banke, NBS je njemu prosledila nacrt izmena, koje bi Šoškić trebalo da prosledi Vladi Srbije na usvajanje. Da ne bude zabune, po ovlašćenjima, koje kao predsednik Saveta NBS ima, Šoškić ne može sebi da „naštima” uslove koji će mu omogućiti da što pre sedne u guvernersku fotelju. Ono što može je da eventualno da mišljenje predloženih izmena zakona.

Najozbiljniji kandidat za guvernera juče nije odgovarao na naše pozive, ali nas je, njegov kolega Milojko Arsić, član Saveta NBS (koji se takođe po Jelašićevoj ostavci spominjao kao jedan od mogućih naslednika) uveravao da u tome nema ničeg spornog.

– Izmenama zakona predlaže se nova organizaciona struktura centralne banke, koja će biti uslađena i sa Ustavom Republike Srbije i sa evropskim zakonima. Sledeći svetsku praksu, smatramo da bi novim zakonom Savet NBS trebalo da dobije veća ovlašćenja u kreiranju monetarne politike. Jedno od mogućih rešenja predviđa da predsednik Saveta bude guverner koji će biti prvi među jednakima. Niko nama ne garantuje da ćemo se ponovo naći u tom Savetu i da ćemo biti ponovo izabrani kad se zakon usvoji – objašnjava Arsić.

Inače, formalni predlagač zakona je Ministarstvo finansija, izmene usvaja Vlada Republike Srbije, i potom prosleđuje parlamentu na usvajanje.

U Narodnoj banci Srbije, takođe, ističu da Savet NBS ne može da kroji izmene zakona i da nikakvog sukoba interesa nema. Ni Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, ne vidi ništa sporno u toj činjenici.

– Kada je reč o mogućem sukobu interesa, njega u načelu nema. Prirodno je da neko ko može da utiče na sadržaj zakona, a ima ambiciju da bude guverner, gleda da rešenja u zakonu budu takva kakva bi voleo da su ako bi on bio guverner. To nije sukob interesa, ali može da komplikuje motivaciju i da utiče na kvalitet doprinosa onoga ko se nađe u takvom položaju. No, to je teško izbeći. Računam da će se težiti zakonu koji je u velikoj meri usklađen sa evropskom i svetskom praksom – smatra Gligorov.

A kako treba čitati najavu da će novi zakon biti usklađen sa svetskom praksom i Ustavom Srbije. Naime, po Ustavu guvernera predlaže predsednik Republike. Da je moguće da će, umesto skupštinskog Odbora za finansije ime novog guvernera predložiti predsednik Boris Tadić, nagovestio je juče i premijer Mirko Cvetković. Iako tekst predloženih izmena još nije stigao u Nemanjinu 11, u izjavi za „Ekonomist magazin”, premijer je najavio da će uskoro biti usvojen novi zakon o Narodnoj banci Srbije, po kom će, u roku od mesec do dva, biti izabran novi guverner. Paralelno sa izborom kandidata za novog guvernera razmatra se i opcija da se usvoji novi zakon o NBS-u. Jedno od mogućih rešenja u novom zakonu je da umesto parlamentarnog Odbora za finansije prvog čoveka NBS-a predlaže predsednik države, potvrdio je Cvetković.

– Ako bismo sad izabrali guvernera, po kratkom postupku, a onda za mesec ili dva usvojili novi zakon o NBS-u, morao bi iznova da se bira guverner – precizirao je Cvetković. Zato se, prema njegovim rečima, sad paralelno radi na izboru novog guvernera i usvajanju novog zakona. Plan je, kako je objasnio Cvetković, da se najpre usvoje novi propisi, a posle dan, dva imenuje novi guverner, čiji će mandat potom biti narednih pet godina.

Zakon će, između ostalog, promeniti i nadležnosti Saveta NBS-a, koji će imati veća ovlašćenja, potvrdio je premijer.

Stručnjaci za oblast monetarne politike kažu da nije trenutno naročito važno da li će guvernera predložiti Tadić ili skupštinski Odbor, jer svakako odluku o kandidaturi donosi vladajuća koalicija.

– Razlika će se osetiti kada predsednik ne bude iz partije koja je na vlasti. Jasno je da se tada značajno povećava uticaj predsednika, jer se mora dobiti njegova saglasnost da bi neko bio kandidat za guvernera. Tako da je potrebno da se partije na vlasti i predsednik saglase o ličnosti koja bi mogla da bude guverner, što bi trebalo, u načelu, da obezbedi nezavisniji položaj guverneru. To je, generalno, prednost sistema sa podelom vlasti, koja naravno važi ako jedna partija ili koalicija nema kontrolu nad svim granama vlasti, što trenutno nije slučaj u Srbiji. Da li će i po tom sistemu najbolji kandidat doći na to mesto, to je već drugo pitanje – smatra Gligorov.