Bog je Azerbejdžanu dao – sve

U procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u vezi sa jednostranim i nelegalnim proglašenjem nezavisnosti Kosova, jedna od zemalja koje u potpunosti podržavaju poziciju Srbije jeste – Azerbejdžan. Pre nekoliko dana u Beogradu je otvorena i ambasada ove kavkaske zemlje, važnog političkog i ekonomskog činioca u Kaspijskom regionu, i na raskršću istočne Evrope i zapadne Azije. Bila je to prilika da porazgovaramo sa dr Eldarom Hasanovom, prvim izvanrednim i opunomoćenim ambasadorom Azerbejdžana u našoj zemlji. 

„U Beogradu sam od 24. marta, i protekli dani bili su dinamični, sa mnogo posla, puno susreta, veoma korisnih razgovora sa predsednikom Borisom Tadićem, ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem, sa ministrom energetike, ministrom ekonomije i regionalnog razvoja, a u planu su susreti sa srpskim patrijarhom, predsednicom parlamenta, gradonačelnikom... Već sada mogu da kažem da mi se Srbija izuzetno dopada, a posebno njeni ljudi”, kaže nam na početku razgovora gospodin Hasanov.

„Među našim narodima postoji mnogo paralela u istoriji, zajednički nam je bol, zajednička tragedija, uključujući i današnje probleme, kao što je narušeni teritorijalni integritet. Azerbejdžan u potpunosti podržava teritorijalnu celovitost Srbije povodom Kosova. Jednako, Srbija podržava Azerbejdžan. Politički odnosi su nam na najvišem nivou. Vreme je da ojačamo i ostale veze: ekonomske, humanitarne, naučne, kulturne, da zbližimo naše narode.

Pouzdani odnosi između država se prožimaju i kroz kulturne veze. Vi imate izuzetno bogatu istoriju i kulturu, i ja ću da uložim sve napore kako bi azerbejdžanski narod saznao kakvi su običaji i tradicije Srba, kako bih s tim upoznao njegove naučnike, pisce, umetnike, intelektualce i, sa druge strane, kako bi srpski narod upoznao stvaraoce iz Azerbejdžana. U tom smislu planiram da napišem i jedan azerbejdžansko-srpski rečnik, koji bi pomogao našim građanima da se još bolje razumeju”.

Dobri odnosi između dve države ogledaju se, pre svega, na planu ekonomske saradnje. Šta u tom smislu Srbija može da ponudi Azerbejdžanu, a šta Azerbejdžan Srbiji?

Moj zadatak u sferi ekonomije jeste da omogućim da se vide ogromni privredni potencijali u obe zemlje. Srbija ima dobar potencijal, posebno kada je reč o Dunavu, lukama na njemu, a mi smo veoma zainteresovani za transport robe tim pravcem. Zainteresovani smo za saradnju u sferi energetike, poljoprivrede, privatizacije, industrije, kao i za mogućnost da investiramo u Srbiju. S tim u vezi, sa srpskim kolegama već smo pokrenuli organizovanje srpsko-azerbejdžanske privredno-trgovinske komore, kako bismo što bolje informisali jedni druge, kao i pitanje otvaranja kulturnog centra. Već u junu ili julu organizovaćemo u Beogradu biznis-forum uz učešće veoma ozbiljnih kompanija iz Azerbejdžana i Srbije, kako bi se krenulo sa direktnim kontaktima i odnosima.

Koliko je Azerbejdžan, kao veliki izvoznik nafte i gasa, dakle sirovinski eksporter, pogođen svetskom finansijskom krizom? Kako se ona odrazila na živote običnih građana?

Pitanje je jako aktuelno. Ekonomska kriza zahvatila je, praktično, sve države. Sa zadovoljstvom, međutim, mogu da kažem da Azerbejdžan spada u zemlje koje su veoma malo pretrpele u takvoj situaciji. Naša zemlja se trenutno nalazi na visokom mestu u svetu po rastu ekonomije. Aktuelna politika Azerbejdžana danas je u potpunosti posvećena narodu, i od naroda je i podržana. Tokom poslednjih sedam-osam godina izgrađen je sasvim novi Azerbejdžan, novi Baku. Životni standard ubrzano raste, u čemu, naravno, veliku ulogu igraju nafta i gas. Veliki Bog Azerbejdžanu je dao sve. Kada je reč o korišćenju tog blaga i vlada i predsednik Ilham Alijev rukovode narodnim dobrom kako bi ono služilo interesima svih Azerbejdžanaca.

Poslednjih godina sve više se ulaže u hemijsku industriju, poljoprivredu, rudarstvo, industriju, mašinogradnju, farmaceutske tehnologije, znači u oblasti koje nisu u direktnoj vezi sa naftom i gasom. Naš cilj je da i u tom delu sarađujemo sa Srbijom.

Azerbejdžan je jedan od učesnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, povodom nelegalnog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane pojedinih država. Vaša zemlja je od samog početka odlučno stala uz srpsku stranu?

Stav Azerbejdžana jeste da u potpunosti podržava Srbiju i njenu teritorijalnu celovitost. Nismo priznali nezavisnost Kosova. Ja dolazim iz zemlje u kojoj je narušena teritorijalna celovitost Nagorno Karabaha, i svakako želim da se donese objektivno i ispravno rešenje. Neophodno je poštovati norme i principe međunarodnog prava, suverenitet država. Za rešavanje problema neophodni su pregovori, dijalog koji bi se održali na miran način.

Nagorno Karabah je istorijska teritorija Azerbejdžana. Nažalost, u periodu raspada Sovjetskog Saveza jermenske oružane snage su zauzele 20 procenata azerbejdžanske teritorije, počelo je etničko čišćenje, ljudi su krenuli u izbeglištvo, sa svojim bolom, tragedijom, gubitkom porodica, domova, grobova predaka... Te ljude treba uvažavati, shvatiti njihove suze... Mi smo strpljiv narod, ali želimo da se taj problem reši, što je moguće skorije. Oni koji žive u Nagorno Karabahu mogu da dobiju autonomiju u okvirima Azerbejdžana, i žive mirno, da se izbeglice vrate svojim ognjištima i da se uspostavi normalan život. Voleli bismo da se takvog konstruktivanog prilaza, ne deklarativno nego na delu, pridržava Jermenija.

Politika Azerbejdžana je da participira u radu što više međunarodnih organizacija. U skladu sa time, i vaši vojnici učestvuju u mirovnim operacijama u Iraku i Avganistanu. Kakva su njihova iskustva?

Azerbejdžan je demokratsko-pravna država i protiv smo mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. U Iraku i Avganistanu učestvujemo u neborbenim misijama. Brinemo se o očuvanju javnog reda i mira, obezbeđujemo strateške objekte u Iraku i Avganistanu. Od prvog dana smo podržali antiterorističku koaliciju.

Vi ste se tokom karijere dugo bavili i borbom protiv kriminala i trgovine narkoticima. Koliko Vaše iskustvo može da pomogne našim službama koje se bave ovim problemima?

Postoji izreka da kriminal nema nacionalnost i ne poznaje granice. Kada je reč o nezakonitom prometu i trgovini narkoticima, to je, nažalost, veoma opasna rabota. Opasnija i od nuklearnog oružja. Za nuklearnu bombu barem znaš ko je proizvodi i gde bi, eventualno, mogao da je upotrebi, i moguće je preduzeti određene mere da bi se sprečila takva opasnost. A narkotici, pred očima ljudi, ulaze u dom, u porodicu, među komšije, rođake, prijatelje, poznanike. U svesti ljudi problem narkomanije mora da bude mnogo prisutniji. Jer reč je o biološkom uništenju ljudskog fonda, uništenju nasleđa...

Što se tiče prometa narkotika, svedoci smo da narkomafija veoma lako komunicira preko granica, i to ne samo malih zemalja, nego i onih najbogatijih, najmoćnijih, tehnološki najrazvijenijih... Ja se tim zlom, tom kugom, bavim duže od 25 godina, kako na naučnom planu tako i u praksi, i spreman sam sa velikim zadovoljstvom da svoje znanje i iskustvo ponudim i srpskim kolegama.

Koja je Vaša prva poruka srpskom narodu?

U Beograd sam došao otvorena srca, punog poštovanja i ljubavi prema srpskom narodu. Sreo sam se sa mnogim ljudima, razgovarao sa njima, upoznao istorijske znamenitosti grada, verske objekte... i moji utisci veoma su povoljni. Osećam se kao kod kuće, kao među braćom. A to je veoma važna činjenica. Želim vam razumevanje, poverenje, procvat, razvoj... jer srpski narod to zaslužuje.