Ružica spojila selo i grad

Mačkat – Još ni prvi petlovi nisu zapevali, a u kući Stojanovića u Mačkatu pod Zlatiborom ukućani su na nogama, spremaju pršutu, slaninu, kobasicu za prodaju na pijaci u Prijepolju. Prva je ustala najmlađa vrednica, 19-godišnja Ružica, pakuje robu u njihov „folksvagen” pik ap. Valja joj ceo dan kraj pijačne tezge suvo meso prodavati.

To je devojka za primer, sjajna u školi, neumorna u porodičnom domaćinstvu, kažu za Ružicu Stojanović u Mačkatu. Vele da je spojila grad u kome je školu učila (a sada studira) i selo gde živi. Moderna kao njene gradske vršnjakinje: ima skup mobilni, laptop, biranu garderobu, profil na Fejsbuku, čak i skuter. Selu je posvećena stanovanjem i porodičnim pršutarskim poslom. Za razliku od većine vršnjaka, sama radom zarađuje za skupe stvari koje kupuje.

Ružica se rodila i odrasla u porodici vrednih pršutara, domaćinstvu dvojice složne braće sa ukupno devetoro čeljadi. Bila je najbolja u osnovnoj školi (stekla Vukovu diplomu), pa i u srednjoj ekonomskoj u Užicu. Nedavno je upisala studije ekonomije u ovom gradu, prve ispite bez teškoća položila. U kući u Mačkatu posla uvek napretek, pa ova devojka, kojoj je učenje već rutina, stiže da pomogne. Ne samo što vikendom ide na pijacu u Prijepolje, gde sa ocem Ilijom odlazi još od osnovne škole, već stigne da, ako zatreba, namiri stoku u štali, a katkad sa ocem i stricem ode da pazari volove za preradu.

Odnedavno Ružica i školsko znanje koristi u pršutarskom poslu. Registrovala je porodičnu firmu nazvanu „Stojanović plus”, uvela HASAP standarde, čak je i komšije zovu da se s njom posavetuju o primeni tih standarda. Ima i kancelariju u domaćinstvu, tu sa starijima organizuje i vodi poslove. A skuter ne vozi gradskim ulicama, nego po seoskim stazama. Ponekad je Mačkaćani vide kako u predvečerje na skuteru vraća ovce sa ispaše, držeći jagnje u krilu.

– Posla, naravno, ima, ali to ne znači da nemam vremena za izlaske, druženja. Sve se stigne kad se hoće – kazuje za naš list Ružica, dodajući da život na selu ne bi menjala ni za kakav komfor u metropoli. A na pitanje ima li momka, samo zagonetnim osmehom odgovara.

Ružičina majka Ljiljana, po struci diplomirani ekonomista, ponosi se svojom vrednom ćerkom, pa kaže:

– Ona dobro koristi znanje stečeno u školi, od svih ukućana ima punu podršku za ono što radi.

Slično o toj devojci govore i komšije Mačkaćani. Čovek čija se reč posebno uvažava i sluša u ovom selu vrednih ljudi je 75-godišnji Milomir Stojanović, vlasnik poznate firme „Zlatiborac”, koji veli: – To je devojka za ponos celom selu. Danas kad mladi traže lakše načine da dođu do zarade i očekuju da im roditelji pruže koji dinar, Ružica ne beži ni od kakvog posla, ništa joj nije teško. I uz sve to stigne da odlično uči, svaka joj čast.

Branko Pejović