Blogerska oaza snova

Ja sam tek danas (priznajem) saznao medicinsku dijagnozu moje zavisnosti u poslednje dve-tri godine. WEB LOG glasi ona (dijagnoza), po srpski BLOG. Unutar sebe ne pristajem da budem pripadnik „tomb generacije” koja komunicira isključivo palcem po tastaturi mobilnog telefona, ne pristajem da budem ovisnik o Internetu, ne pristajem da se lišim komunikacije gledajući sagovornika u oči. Međutim globalno otuđenje i prisilna migracija pozitivnog iz moje zemlje i mog grada me je prinudila da se otisnem u unutrašnju emigraciju u potrazi za ezoterijom koja mi sve više nedostaje. A našao sam je pišući svoje i komentarišući tuđe blogove.

Reč BLOG prvi je primenio Peter Merholc, koji je u šali reč „weblog”, razdvojio u frazu „we blog” (mi blogujemo) i tako je nastao glagol blogovati što znači uređivati neki blog ili pisati komentare na istom. To je dovoljno elementarno znanje da bi neko započeo sa blogovanjem.

Blog je idealan za komuniciranje sa javnošću, spektar interesa je vrlo raznolik i često se vode polemike oko najkontroverznijih tema. Blogovi su ne retko inicijalna kapisla za neke buduće knjige, zbirke, političke programe. Etika je vrlo visoka osim u pojedinim slučajevima kada autori sebi dozvoljavaju da pojedine zluradnike onako „sočno” oteraju sa svoga bloga. Interaktivna komunikacija nije jednostavna i zahteva vrlo visoku mobilnost autora i komentatora. Vrlo je visok stepen kritičnosti i netolerancije od pojedinaca i grupa koji pod nekim samo njima znanim plaštom daju sebi za pravo da modeliraju svet po svojoj ideji.

Komunikaciju sa nepoznatim ljudima, sa taksistima, frizerima, konobarima, pijačnim prodavcima, slučajnim prolaznicima, psiholozima, tetkicama u školi, preselili smo na blogove. Sa svim osobama koje su nam igrale sporednu ulogu kroz život i koje smo bojili u belo, svojim lažima, raskrstili smo sa pojavom mreže. Ozbiljni ovisnici pišu političke tekstove na svojim blogovima i time ulaze u otvoreni okršaj sa masom virtuelnih neistomišljenika, navijača, graničnih osoba. Jako teško je izgraditi identitet na blogu. Naročito ako pišete, pod pravim imenom i prezimenom. Nisu retke pretnje, uplitanje u privatan život. Ne mogu a da ne pustim suzu za kafanama koje su u stvari preteča foruma i blogova. Svako je imao svoje mesto pod suncem a i udarac stolicom u leđa u kafanskoj tuči manje boli od udarca u mračnoj sobi osvetljenoj svetlošću s monitora kompjutera.

Blog predstavlja bekstvo od društvene realnosti koja nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava. Na mreži se mogu graditi društvene veze – laka upoznavanja, jednostavna komunikacija. Takođe, na blogu je lako simulirati realan život. Na svom blogu možete postati neko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Tako možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti. Osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim statusom u sredini, depresivne, nesigurne, integrišu se u zajednicu.

Tu jednostavnost i direktnost u komunikaciji veoma vešto potencira i Facebook, najnoviji interaktivni sadržaj koji se primio u našoj sredini. Njegovi tvorci su prepoznali momenat kada je liberalizacijom medijskog prostora na mreži zapretilo zasićenje. Definitivno je jasno da na našoj planeti ne mogu svi da budu isti. Globalizacija čovečanstva nas vodi ka tome. Kada bi se svi bavili poslovima za koje su rođeni, lakše bi nam bilo i produžili bismo vek našoj planeti. Da bi se neko izdigao iznad prosečnosti mora da ima stav. Ništa u životu ne opija kao uspeh. Blog nam nudi svima da budemo heroji, makar na jedan dan. Konačno je pojedinac u poziciji da kreira javno mnjenje.

Činjenica je da veliki porast popularnosti blogova leži u tome da opada zainteresovanost ljudi za masovne medije. U celom svetu je gledanost nacionalnih TV stanica i čitanost štampanih medija u znatnom padu. Ne moramo da gledamo preko ograde. Ovde kod nas je primetan pad dobrog ukusa, u medijima, kao i krajnje uvredljivo dodvoravanje širokoj populaciji kao neumitna posledica komercijalizacije medija. Blogerska oaza dobrog i očuvanog duha je ovih dana izuzetno posećena. Prave informacije se ne mogu videti, čuti, pročitati tamo gde kontrola postoji. Blog je slobodan i predstavlja slobodu zbog koje je neko spreman da ga ukine.

pisac