Odlažu se sankcije protiv Irana

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 6. aprila – Iako je predsednik Barak Obama pre neki dan najavio da novi režim sankcija protiv Irana očekuje „za nekoliko nedelja”, kažnjavanje Teherana zbog njegovog nuklearnog programa nije na aprilskom dnevnom redu Saveta bezbednosti, što znači da oko toga još nema konsenzusa velikih sila.

U čemu je problem pokazala je današnja izjava predstavnice Ministarstva inostranih poslova Kine, koju prenosi Sinhua. Poruka Pekinga koju je ona prenela glasi da su neophodni dodatni diplomatski napori da se reši iransko nuklearno pitanje. Kina ostaje posvećena „očuvanju međunarodnog režima nuklearnog neširenja”, ali se nada da će „sve strane preduzeti pragmatičnije i pozitivnije mere da se problem reši na odgovarajući način”.

Prevedeno sa diplomatskog na običan jezik, ovo znači da se Kina i dalje protivi oštrom režimu izolacije Teherana, verujući da se sa još može postići neki kompromis. Amerika je, pak, za oštriji režim sankcija, u čemu ima podršku Francuske i Velike Britanije, kao i Nemačke koja nije članica Saveta bezbednosti, ali jeste u društvu „pet plus jedan” velikih sila koje pokušavaju da Iran ubede da odustane od puta koji ga vodi u društvo država posednica nuklearnog oružja.

Rusija se, po svemu sudeći, znatno približila stavovima zapadnih sila, a u jednom momentu se učinilo da je obrlaćena i Kina, koja je učestvovala u poslednjoj rundi konsultacija o ovoj temi, što je verovatno bila podloga za Obamin optimizam, koji je, kako se sada vidi, ipak bio bez pokrića.

Ovo praktično znači da bi sankcije, ako se u međuvremenu sa Iranom nešto ne dogovori, na dnevni red došle tek u junu, pošto se u maju u Njujorku održava skup UN upravo o režimu neširenja nuklearnog naoružanja na kojem, kao potpisnik NPT sporazuma, učestvuje i Iran.

Da bi sankcije prošle u Savetu bezbednosti, potrebno je devet od 15 glasova kao i da nijedna od pet stalnih članica (SAD, Britanija, Francuska, Rusija i Kina) ne uloži veto. Neophodan je dakle konsenzus velikih sila koji, kako sada izgleda, može da se postigne samo ako se ono što traži Zapad donekle „razvodni”. Blage sankcije pak ne bi bile svrsishodne u odvraćanju Irana od njegovih nuklearnih ambicija, pa Teheran u takvim uslovima ne vidi razlog da popusti.

Iz sadašnjeg sastava članica Saveta bezbednosti, oštrim merama se protive i nestalni članovi Brazil, Turska i Liban, tako da su izgledi da se nešto u ovom pogledu preokrene zasad veoma mali.

Iran u međuvremenu nastavlja da pribavlja važne delove za svoju „nuklearnu napravu” od zapadnih kompanija preko mreže posrednika. Poslednje važne komponente do kojih je došao jesu specijalni ventili, koji su, kako piše „Volstrit džornal”, kupljeni u Francuskoj, pri čemu isporučilac nije bio upoznat o tome ko je krajnji kupac.

CIA je u nedavnom izveštaju konstatovala da je Teheran prošle godine više nego utrostručio svoje rezerve niskoobogaćenog uranijuma kao i da je blizu da sasvim savlada tehnologiju proizvodnje balističkih raketa. U članku u najnovijem „Forin afersu”, publikaciji ovdašnjeg uticajnog Saveta za spoljne odnose, dvojica autora iznose argumente da će Iran uspeti u nameri da proizvede nuklearnu bombu, ali da će biti moguće „obuzdavati ga”, što je po njima opcija prihvatljivija od eventualnog bombardovanja njegovih nuklearnih instalacija.

Procenjuje se da je položaj Irana olakšan i tekućim zategnutostima u izraelsko-američkim odnosima, što verovatnoću da Izrael bude taj koji će bombardovanjem iranskih postrojenja osujeti njegov program praktično eliminiše.

 -----------------------------------------------------------------------

Manje meta na nuklearnom nišanu Amerike

Vašington – Amerika se prvi put otvoreno obavezala da svoje nuklearno oružje neće upotrebiti protiv nenuklearnih zemalja koje se pridržavaju „ugovora o neširenju”, ali na njenom atomskom nišanu ostaju zemlje koje krše NPT, kao što su Iran i Severna Koreja.

Ovo su elementi nove nuklearne doktrine SAD koju je upravo obelodanio predsednik Barak Obama, kao deo svog programa svetske „denuklearizacije”, a uoči potpisivanja novog sporazuma sa Rusijom o ograničavanju strateškog oružja (START 2), idućeg petka u Pragu.

Po novoj doktrini, američko nuklearno oružje ima pre svega funkciju „odvraćanja”, ali SAD se ipak ne odriču opcije „prve upotrebe” – da budu prve koje će u slučaju ugrožene nacionalne bezbednosti pribeći atomskom bombardovanju.