Malaksalost i umor „prati" meteoropate

Nagla promena vremena, brzi prelazak lepih sunčanih dana u kišni i hladni period,zajedno sa nepravilnom i obilnom ishranom koja se nalazila na prazničnim trpezama ovih dana,izazvala je brojne zdravstvene tegobe građana, najviše kod astmatičara, psihički obolelih pacijenata, bolesnika koji imaju probleme sa hipertenzijom i reumom. Promena vremena je, ipak, najviše nevolja donela meteoropatama, osobama koje tvrde da vremenske prilike utiču na njihov organizam i psihičko stanje. Ovi ljudi se najčešće žale na malaksalost, umor, bolove u zglobovima, mišićima, posebno na onim mestima gde su imali neki prelom ili ožiljak od operacije. Istraživanja pokazuju da 30 odsto populacije spada u meteoropate, a stručnjaci tvrde da su sredovečne osobe i žene u najvećoj opasnosti od obolevanja od meteoropatije.

Prema rečima dr Jelene Popović, iz Doma zdravlja „Zvezdara”, meteoropate zaista postoje iako su ih donedavno pojedinci smatrali folirantima. Ovde je reč o osobama koje okrivljuju vremenske (ne)prilike za pogoršanje svog zdravstvenog stanja, kaže naša sagovornica, kao i da se smatra da promene vremena deluju na organizam preko vegetativnog nervnog sistema, a da je zabeležen i podatak da su u danima koji prethode klimatskim promenama koronarne jedinice u bolnicama pune pacijenata.

– Kolebanje atmosferskog pritiska, temperature ili vlažnosti vazduha osnovne su komponente koje organizamregistruje pre nego što smo mi toga svesni. Istraživanje, koje je još osamdesetih godina rađeno kod nas, obuhvatilo je više od 200.000 pacijenata službe Hitne pomoći, a proučavao se uticaj vremena na različite forme bolesti srca. Primećeno je da pogoršanje tegoba prethodi, za čak 12 i 24 sata, pojavi promena vremena. Reklo bi se da se može predvideti kada će biti veći broj prijema u bolnice, pa je postojao predlog da se u koronarnim jedinicama ostavi više slobodnih mesta pred promene vremena kako bi se smestili novopridošli pacijenti. To je sada čitava nauka nazvana medicinska meteorologija, koja proučava uticaj vremena na ljude, a u poslednjih desetak godina je došla do izražaja – istakla je dr Popović.

Nije značajno da li se vreme menja na toplo ili hladno, već je bitno da organizam reaguje na samu promenu jer još nije stigao da se adaptira na nove uslove.

Nestabilan pritisak može da suzi krvni sud samo za 20 odsto, što se na koronarografiji ne vidi jer nije dovoljno porastao da bi suženje bilo veće. A on je, kaže dr Popović, pun masnoća i sklon pucanju, pa kada do toga dođe – javlja se infarkt. Zbog toga je važno meriti masnoće u krvi čak i kada ne postoje evidentne srčane tegobe i ukoliko je potrebno, treba korigovati ishranu. Zanimljiv je podatak da se ljudi posle kiše obično bolje osećaju, što se ima zahvaliti obilju negativnih jona u vazduhu, koji utiču na dobro raspoloženje. Sa promenom vremenskih prilika, atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha, u lekarske ordinacije sve češće navraćaju hronični plućni bolesnici, ali i oni sa psihijatrijskim tegobama, koje su sada u pogoršanju.

– To je zapravo reakcija na stres, pa kako čovek reaguje na druge stresne situacije, slično se dešava i u ovoj. U velikim svetskim studijama primećeno je da je na koronarnimodeljenjima znatno veći broj pacijenata u periodu smene godišnjih doba.Angina pektoris u osnovi predstavlja bol u grudima, a ne probadanje koje pacijenti ponekad navode kao tegobu pripisujući je srcu. Ona nastaje usled promena na sitnim koronarnim arterijama koje ishranjuju srčani mišić. U situaciji kada su sužene, manja količina krvi doprema srcu kiseonik i neophodne hranljive materije, ono je slabije ishranjeno što ima za posledicu bol u grudima, bilo da se javlja u miru ili naporu. Mnogo veću pažnju treba obratiti na onu nestabilnog karaktera koja podrazumeva akutni koronarni sindrom i infarkt miokarda – istakla je dr Popović.

Stručnjaci kažu da meteoropate što manje vremena treba da provode u zatvorenom i klimatizovanom prostoru, kao i da moraju da idu u česte šetnje. Treba imati na umu da su fizički aktivne osobe koje provode više vremena na svežem vazduhu otpornije i da na njih veoma malo utiču promene atmosferskih prilika.

D. Davidov-Kesar