Cela penzija za sitnu popravku

Problem izbora majstora za hitne popravke očigledno muči veliki broj građana u Srbiji. Oni koji nemaju pouzdanog porodičnog vodoinstalatera, električara, mehaničara... često su prinuđeni da u vanrednim situacijama pozivaju onog na koga prvo naiđu, najčešće putem oglasa.

Međutim, poslednjih godina sve je više pružalaca ovih usluga koji se oglašavaju ostavljanjem flajera i vizit-karti u poštanske sandučiće. Pronalaženje majstora na ovaj način je, ističu u tržišnoj inspekciji, najrizičnije i velika je verovatnoća da ćete iz tog posla izaći oštećeni.
Primer našeg čitaoca iz Novog Beograda možda najbolje ilustruje sve zamke u koje građani mogu da upadnu ukoliko ne budu dovoljno obazrivi.

Pre više od četiri meseca dva radnika vodoinstalaterske radnje „Spas”, vlasnika Dušana Stankovića iz Beograda, radeći oko 20 minuta, mašinskom sajlom pročistili su cevovod ispod slivnika kade. Za tu uslugu napisali su blok račun i naplatili mu 14.500 dinara. Zatečen, jer mu je bilo poznato da ovakva usluga košta od dve do najviše četiri hiljade dinara, pitao je radnike da li je možda greška u računu, jer je cena enormna. Oni su mu rekli da to kod njih košta toliko.

– Našao sam broj ovog majstora u sandučetu. Nisu mi izdali fiskalni nego blok račun sa pečatom koji su potpisali. Nisam hteo da ulazim u polemiku sa njima već sam istog dana podneo prijavu tržišnoj inspekciji – kaže naš čitalac čije je ime poznato redakciji.

Posle desetak dana, dodaje, dobio je pismo od inspektora u kojem je obavešten da je njegova prijava prosleđena Ministarstvu unutrašnjih poslova – Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala. Međutim, kako kaže, četiri meseca je prošlo i pošto ništa nije urađeno otišao je opet u inspekciju gde su mu rekli da policija ne može da pronađe vlasnika radnje i da mu preostaje jedino da ga tuži.

– To sam i sam znao, pa se pitam čemu služe nadležni državni organi koji nisu u stanju da reše jedan ovakav problem i da zaštite građane od različitih oblika pljačke. To pitam i zbog toga što nam stalno obećavaju maksimalno angažovanje na sprečavanju kriminala – kaže on.
Ovaj građanin nije jedini sa lošim iskustvom sa majstorima koji premnogo naplaćuju – neodgovarajuće usluzi koju pružaju.

U Tržišnoj inspekciji kažu da im je ime Dušana Stankovića i firme „Spas” dobro poznato i da je protiv njega podnet veliki broj prijava građana, da su donete i sudske presude (nekima je vratio novac), dok neke nisu mogle da budu procesuirane, jer policija nije uspela da ga nađe na adresi.

– Čini mi se da je to dobro organizovana grupa, jer su se na adresama građana, po pozivu, pojavljivali neki drugi majstori koji se predstavljaju da rade za njih. Primetili smo da menjaju adrese i brojeve telefona, što je , inače, praksa ovakvih majstora. Obično kupe pripejd karticu, a po završetku posla i naplate je bace i nabave novu – kaže Radenko Ćetković, načelnik Tržišne inspekcije.

Šta savetuju u inspekciji? Prvo i najosnovnije da građani nikako i nikada ne bi trebalo da angažuju nepoznate majstore koji ubacuju reklame u sandučiće. Novinski oglasi su pouzdaniji, jer oni koji ih objavljuju ne smeju da prime reklamnu poruku bez deklaracije koja sadrži osnovne podatke o toj firmi, kao što su sedište, PIB i rešenje o registraciji.

– U tom slučaju , ako ima problema sa kvalitetom usluge i cenom, inspektori znaju gde treba da idu i kako da u najkraćem roku pronađu oglašivača – kaže Ćetković.

Najsigurniji put je svakako preko preporuke, ali ako već u hitnim situacijama ne mogu da dođu do svog majstora od firme koju pozovu trebalo bi da obavezno traže cenovnik usluga, kao i da se pre početka posla precizno dogovore o tome šta treba da se radi i koliko će koštati. Fiskalna kasa je još jedan dokaz da je reč o ozbiljnoj firmi kojoj je moguće reklamirati uslugu.

Još jedna od važnih stvari na koju treba obratiti pažnju je dogovor oko kupovine delova i materijala. Ćetković objašnjava i da su ovde česti problemi. Majstor će često, navodi, pokušati da vam proda svoju robu na crno i po višoj ceni. On nije registrovan za tu delatnost (nego samo za uslugu), a pitanje je i kvaliteta te robe koju kasnije nije moguće reklamirati.

– Zato je najbolje da vlasnik stana sam kupi materijal, jer tako može da bira i kvalitet i cenu, a ima i mogućnost zamene, reklamacije i povraćaja novca – objašnjava načelnik Tržišne inspekcije.

Ovaj problem očigledno zahteva ozbiljniji pristup i rešenje. Država bi trebalo da napravi registar firmi koje se bave ovim poslovima i putem kojeg bi građani mogli da biraju majstore i da budu potpuno sigurni da ih niko neće prevariti.

(/slika2)Najviše problema sa vodoinstalaterima

Koliko je problema oko izbora majstora dokazuje i nedavno pokrenut internet sajt www.majstori.info zamišljen da građanima omogući da preko njega iznose svoja iskustva. Pokrenuo ga je programer Dejan Mratinković, koji za „Potrošač” kaže da su različita iskustva onih koji ostavljaju poruke.

– Primetili smo da su i neki majstori iskoristili priliku da sebe hvale, a konkurenciju kude, mada ima i autentičnih komentara i preporuka – objašnjava on.

Pri ažuriranju broja telefona primetio je, kaže, da se različite firme pojavljuju pod istim brojem i da je to znak za sumnju.

– Rekao bih da je najveći problem sa vodoinstalaterima. To su usluge koje ne koristite često, ali kada su vam potrebne obično su hitne, ako vam pukne cev ili nastane poplava. Tu nema mnogo prostora za traženje majstora nego uzimate prvog na kog naiđete – kaže Mratinković.