Ruska mladost u Terzića avliji

Zlakusa kod Užica – U etnodomaćinstvu Terzića avlija u užičkom selu Zlakusi, koje pohode mnogi strani gosti, juče je sve vrvelo od mališana iz Rusije. Grupa od 90 Moskovljana, mahom mladih, sa znatiželjom je posmatrala ovdašnje neobične prizore kuća i brvnara u etnostilu, davnašnjeg bunara, muzeja starina, zaprežnih kola i drvenih statua, učionice sa skamijama, drvenog mosta preko bistrog potočića, slike starog srpskog sela.

Zlakusu, naravno, ne bi dobro upoznali kad ne bi videli ovdašnju grnčariju, tradiciju ručne izrade zemljanog posuđa dugu tri veka, pa su posetili jedno grnčarsko domaćinstvo. Potom, prisustvovali su koncertu folklora ovdašnjeg Etnoudruženja „Zavičaj”, a onda u hladu stare jabuke svi probali davnašnja srpska jela, naravno iz zemljanog posuđa.

– Ovde su, uz ponekog roditelja, deca iz višečlanih ili samohranih moskovskih porodica, kao i pojedini najuspešniji na školskim takmičenjima. Dolazak im je omogućila naša organizacija IPCES za međunarodne projekte iz oblasti kulture, obrazovanja i sporta, uz pokroviteljstvo Ministarstva obrazovanja Rusije i kompanije „Lukoil”. Već smo bili dva dana u Beogradu, pa sada ovde, a onda tri dana u Novom Sadu. Putovali smo i u Bugarsku, Rumuniju, Crnu Goru, zimus boravili na Kopaoniku, a u avgustu opet dolazimo ovamo. I uvek tokom tih boravaka organizujemo razne sadržaje u kojima deca učestvuju – kaže za „Politiku” Renata Đekanović-Radomirovna koja vodi ovu grupu, inače Moskovljanka kojoj je majka Ruskinja, a otac Srbin iz Republike Srpske.

Mladi Rusi prijatno su iznenađeni lepotom Zlakuse. Prvi put u Srbiji je srednjoškolac Anton Koržihin, budući učitelj, koji kaže da je ovde sve lepo i živopisno:

– Zanimljivo je videti ovu grnčariju, kako ljudi od prirode stvaraju proizvod od koga žive. Kad uporedim ovo selo sa ruskim selom, na prvi pogled ima sličnosti, s tim što je kod nas puno starih ljudi koji već ne mogu da rade, a ovde vidim i mlade koji proizvode i to je dobro – ističe mladi Moskovljanin.

Vlasnik Terzića avlije Saša Drndarević, inženjer koji je radio u Beogradu pa se s porodicom vratio u svoj zavičaj da osnuje ovo etnodomaćinstvo i bavi se seoskim turizmom, kaže da mnogi gosti iz sveta ovde dolaze. Bilo ih je i iz Indonezije, Australije, Kube...

– U ovoj godini svraćali su Slovenci, sada Rusi, a uskoro dolaze dve grupe Holanđana. Ovde im organizujemo razne sadržaje, na tradiciji zasnovane, da predstavimo naše vrednosti. Ova poseta grupe iz Rusije dolazi u vreme kad mi, pošto je nedavno u Smederevu osnovano Srpsko-rusko bratstvo, nameravamo da ovde osnujemo ogranak tog bratstva – veli za naš list Drndarević.

B. Pejović