Narodni muzej: istorija slučaja

Da je sve teklo prema zamišljenim planovima, iniciranim još 2001. godine, danas bismo na Trgu Republike imali novo, renovirano zdanje Narodnog muzeja u Beogradu. Sa staklenom kupolom ili bez nje.

Kao najčešći rok kompletnog završetka zgrade pominjala se 2010, a potom i 2012. godina.

Prošlo je osam godina od kada je organizovano donatorsko veče, na inicijativu Zorana Đinđića, za rekonstrukciju Narodnog muzeja, a sedam godina od kada je Narodni muzej u Beogradu zatvorio svoju stalnu postavku.Za glavnog i odgovornog arhitektu izabran je profesor dr Milan Rakočević, a izrada projektne dokumentacije završena je 2007. godine (projekat dobio nagradu Privredne komore).

Za rekonstrukciju Narodnog muzeja odobrena su sredstva iz NIP-a koja su pristizala određenom dinamikom, mada je bilo i spekulacija da su obustavljena i „preusmerena” za druge potrebe. Ukupna suma za rekonstrukciju Narodnog muzeja iznosila je između 25 i 29 miliona evra.

U međuvremenu je izgrađen i depo za preseljenje i čuvanje umetničkih dela prema ugovoru sa firmom „Kunstrans”. Objekat je dobio upotrebnu dozvolu 2007. godine, kada je stručna komisija Narodnog muzeja u Beogradu i Ministarstva kulture konstatovala da uslovi u depou odgovaraju najvišim propisanim standardima za smeštaj i čuvanje kulturnih dobara.

U maju 2007. godine počelo je pakovanje zbirki Narodnog muzeja, a za iznošenje dela bilo je angažovano 112 kamiona od po pet tona.

U depo „Kunstransa” umetnička dela iz Narodnog muzeja nikada nisu preseljena, budući da iz Ministarstva kulture nije data saglasnost.

Ministarstvo kulture Srbije je krajem 2008. godine pokrenulo ekspertizu spornog depoa, površine 1.300 metara kvadratnih, odnosno ugovora o zakupu koji je mesečno iznosio 35.000 evra. Finansijski aspekt celokupne procedure procenjen je kao „štetan za državu”. Kao dodatni motiv zbog koga nisu uplaćena sredstva za preseljenje zbirki u depo, pored visoke sume zakupnine, spominjana je i sporna lokacija depoa u Krnjači pored benzinske pumpe.

Takođe, u Ministarstvu kulture naglašen je i problem izbora ove firme van tendera, bez obzira na to što su u Narodnom muzeju tvrdili da je sve urađeno prema Zakonu o javnim nabavkama. U martu 2009. godine Nadica Momirov, državna sekretarka, izjavila je za naš list da je stav Ministarstva kulture da rekonstrukcija Narodnog muzeja ne bi trebalo da se finansira iz budžeta Republike Srbije, nego iz donacija. „Imamo mogućnost da iz fondova Evropske unije kao i donacija iz dijaspore dođemo do sredstava za rekonstrukciju. Rekonstrukcija nikada nije ni počela. Ona je zaustavljena u nekontrolisanom trošenju para”, rekla je Momirov.

Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, odgovorila je da je odziv donatora bio slab.

Tada je Dragan Kojadinović (ministar kulture u Vladi Srbije 2004. godine, kada je sklopljen ugovor između Narodnog muzeja i „Kunstransa”), izjavio za naš list da je „još tada tražio da vlada bude garant za posao rekonstrukcije Narodnog muzeja. „Meni je Mlađan Dinkić predložio da zato i uđe i NIP, jer će tako biti operativnije. Kasnije će Dragan Đilas postaviti pitanje zašto je Narodni muzej u NIP-u”, rekao je Kojadinović.

Na sudu se još vodi spor između Narodnog muzeja i „Kunstransa” zbog neplaćenog duga od 300.000 evra na ime zakupa. (/slika2)

Uprava Narodnog muzeja sve vreme kuburi sa prostorom za preseljenje dela zbirki i stručnih službi. Zahtevi su upućeni i vojsci da ustupi svoje objekte, a kao mogući prostor za proširenje viđena je i zgrada bivšeg Centrokopa u Čika-Ljubinoj ulici, koja je, navodno, ipak pripala biznismenu Zoranu Janjuševiću.

Upravni odbor Narodnog muzeja, koji su činili profesori Aleksandar Palavestra, Marica Šuput, Mila Popović Živančević, Dragomir Acović, član Krunskog saveta, i Tatjana Bošnjak, kustos Narodnog muzeja, u martu 2009. godine podneo je ostavke na svoje funkcije zbog dešavanja vezanih za Narodni muzej. Novi UO Narodnog muzeja čine arhitekta Brana Mitrović, istoričarke umetnosti Ivona Rajačić Barandovski i Milena Andrić, ekonomista Vuk Ognjanović i arheolozi Neda Jevremović i Zoran Pavlović iz Narodnog muzeja.

Krajem prošle godine Ministarstvo kulture imenuje ekspertski tim zadužen da razmotri održivost projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja koji je uradio arhitekta Milan Rakočević. Ekspertski tim činearhitekteVladimir Lalo Nikolić, profesor u Ahenu, Vasa Perović profesor na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani, Goran Vojvodić, Dragan Buđevac, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, mašinski inženjer Ranko Božović, specijalista za energetsku održivost objekata, Gerald Mat, direktor Kunsthale u Beču, profesor Univerziteta u Zagrebu Tomislav Šola i arhitekta Branislav Mitrović, predsednik UO Narodnog muzeja.

Nakon pojedinačnih izveštaja članova Ekspertskog tima, o kojima je bilo reči na sastanku UO u Narodnom muzeju 6. aprila, u javnost „cure” informacije da je postojeće rešenje nefunkcionalno, nedefinisano, nelogično i neracionalno, da izgradnja staklene kupole može da poremeti statičku konstrukciju, da nije rešen tehnički ulaz za kamione…

Ovih dana očekuje se sastanak članova UO Narodnog muzeja sa ministrom kulture, kao i novi potezi Ministarstva kulture koje se sada pojavljuje kao investitor rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu.