Bogati ne plaču, ali stežu kaiš

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 9. aprila – Bogati i slavni su u istoj situaciji kao i stotine hiljada „običnih” Amerikanaca – na vrata njihovih kuća kucaju bankari sa nalogom za oduzimanje krova nad glavnom, kupljenog hipotekarnim kreditom koji se ne otplaćuje.

Ovo u tekstu na prvoj strani iznosi današnji „Volstrit džornal”, sa procenom da će kuće koje koštaju više od pet miliona dolara biti na najvećem udaru, jer oni koji su ih kupili ne mogu više da ih otplaćuju, zbog drastično smanjenih prihoda u ekonomskoj krizi. Među poznatima koje je zadesila ova sudbina je i filmski glumac Nikolas Kejdž, čiju je vilu upravo preuzela banka koja mu je odobrila kredit.

O sličnoj temi – ali ne o individualnim finansijskim dramama, nego onima na nivou država – piše danas, takođe na prvoj strani i „Vašington post”, sa porukom da prezaduženost bogatih država prerasta u globalnu krizu.

Povod je drma Grčke, prve članice EU koja je pred mogućnošću da proglasi državni bankrot – opcije da se to izbegne sve su tanje – ali pozivajući se na procene MMF-a, „Vašington post”navodi da će i nivo zaduženosti najrazvijenijih ekonomija uskoro premašiti njihove bruto nacionalne proizvode (BNP), dakle sve što proizvedu i kroz usluge razmene tokom jedne godine.

To se u zapadnoj Evropi i Americi događa prvi put od kraja Drugog svetskog rata, kada je zaduživanje bilo u funkciji obnove porušenog i kada je brzim ekonomskim rastom i preduzimljivošću pretežno mlade populacije taj problem relativno brzo prevaziđen.

To je ondašnju situaciju, ma koliko izgledalo paradoksalno, činilo lakšom od današnje: tada se počelo sa niskom osnovom koju je donelo ratno pustošenje, a sada se sa silazi sa pijedestala ekonomskog blagostanja.

Uzroci današnje zaduženosti su bitno drugačiji: drastičan pad poreskih prihoda zbog recesije, s jedne, a povećani izdaci za programe ekonomskih podsticaja za izlazak iz krize, sa druge. Uz to, socijalni izdaci, zbog starenja stanovništva, imaju svugde trend rasta: sve manje onih koji rade izdržavaju sve više penzionera, kojima je, povrh svega, potrebna i sve veća zdravstvena nega.

Ekonomisti nisu saglasni oko toga koja je to kritična granica zaduženosti jedne države. U Americi državni dug danas iznosi 84 odsto BNP-a, sa tendencijom rasta. Samo ovogodišnji deficit državnog budžeta, koji će se namiriti novim zaduživanjem, iznosi 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara.

Prognoza MMF-a je da će zaduženost najrazvijenijih država do 2014. u proseku dostići nivo od 118 odsto BNP-a. Takođe se procenjuje da to može da bude održivo – ali uz cenu viših kamatnih stopa i smanjenog rasta.

Većina ekonomista smatra da prezaduženost jedne države počinje da ugrožava ekonomski rast – time što podiže kamatne stope, što onda povećava troškove biznisa i umanjuje kupovnu moć građana – kad dug dostigne oko 90 odsto BNP-a. Najpoželjniji odnos duga i nacionalnog proizvoda je međutim 60 odsto, što MMF bogatima predlaže da postignu do 2030.

Što se glumca sa početka ovog teksta i ostalih bogatih i slavnih tiče, oni će se preseliti u manje kuće, što će biti samo udar na njihovu taštinu, ali ne i na komfor. Državama međutim ne preostaje ništa drugo nego da počnu da stežu kaiš, što nije nimalo prijatno, niti politički popularno.

MMF smatra da je jedini izbor povećanje poreza, čak i do iznosa od tri odsto BNP-a, što će, kad dođe na dnevni red, podići veliku uzbunu pre svega u Americi. Sledeća mera je ograničavanje izdataka namenjenih socijalno najslabijima: penzionerima, ali i kresanja i svugde drugde gde je država dosad mogla sebi da dozvoli da bude darežljiva.

To se verovatno neće desiti ove godine, da se ne bi ugrozio još slabašni ekonomski oporavak, ali dogodine neće moći da se bira, jer „nužda zakon menja”.