Glava u torbi na radnom mestu

Posle prošlonedeljne drame kada je naoružani muškarac opasan eksplozivom kidnapovao taksistu kod starog „Merkatora”, ali i napada na vozača Gradskog saobraćajnog preduzeća u Višnjičkoj ulici postavilo se pitanje bezbednosti ljudi koji su u radu najviše izloženi verbalnim i fizičkim napadima. Među njima su i radnici „Parking servisa”, „Gradske čistoće”, obezbeđenje transporta novca, banaka i pošta.

Meta lopova, razbojnika, ali i ubica najčešće su taksi vozači. Od 1967. godine do danas ubijeno je 19 taksista.

– Ono što se dogodilo u petak bilo je strašno. Ne samo da je život kolege bio ugrožen, već su u opasnosti bili svi koji su se zatekli u blizini. Sve što se događa kod nas bila je ranije svakodnevica velikih gradova – Londona, Mančestera... Oni su to uspešno rešili uvođenjem savremenih tehnologija u taksi vozila poput dži-pi-ar sistema i video nazora. Ideja da se između vozača i putnika ugradi staklo nije loša, ali mislim da kod nas ne bi mogla da zaživi. Mi uglavnom nemamo automobile podesne za ugradnju stakala. Pre pet godina grad je pokrenuo inicijativu o uvođenju savremenih tehnologija u taksi vozila, ali se u tome nije puno odmaklo – kaže Milivoje Armuš, predsednik Izvršnog odbora „Beotaksija”.

Na udaru nervoznih šofera, putnika i obesnih navijača su i vozači gradskog prevoza. U januaru su pretučena četiri vozača, a pet vozila je uništeno. Prošle godine 58 vozača je napadnuto, a samo u 14 slučajeva otkriveni su počinioci.

Batina i maltretiranja nisu pošteđeni ni zaposleni u „Parking servisu”.

 – Posao parking kontrolora je izuzetno naporan, ne samo zbog neprestanog pešačenja i vremenskih uslova, već i zbog izloženosti neprijatnostima, uvredama i pretnjama od nekih korisnika. Osim verbalnih napada na naše zaposlene, koji su svakodnevni, bilo je i fizičkih nasrtaja. Prošle godine jednog radnika jurili su nožem, a oko desetak zaposlenih fizički je napadnuto – rekao je Branko Arsenijević, pi-ar „Parking servisa”.

Prema njegovim rečima, kada se desi incident, neophodna je odlučna i pravovremena akcija svih nadležnih organa, kako u privođenju počinilaca, tako i u izricanju oštrih zakonskih mera protiv nasilnika.

Velikih problema pri obavljanju svog posla imaju i radnici „Gradske čistoće”.

– Naši zaposleni su, dok rade, praktično prepušteni sami sebi. Najmanje jednom mesečno su meta nasilnika, a napadi se uglavnom dešavaju noću. Zbog toga što su Romi, često ih napadaju grupe skinhedsa, ali imamo i slučajeva da bahati vlasnici automobila na njih potežu pištolje jer im, dok peru ulice, vodom isprskaju automobile. Pre izvesnog vremena pijani vozač naleteo je na kamion našeg preduzeća dok su radnici bili na njegovom zadnjem delu – kažu u „Čistoći”.

Glavu u torbi u poslu nose i radnici obezbeđenja, naročito oni koji osiguravaju transport novca ili rade u bankama i poštama.

– Najveća opasnost za radnike obezbeđenja u bankama i poštama preti kada razbojnici ulaze u objekat. Njihov cilj je da zaplaše čuvare i sebe predstave kao agresivne osobe sa kojima nema upuštanja u sukob. Zbog toga se često dešava da povrede radnike obezbeđenja odmah na ulazu. Opasnosti su najviše ipak izloženi ljudi koji obezbeđuju transport novca. Razbojnici tada ne biraju način da dođu do plena, postavljaju „ježeve” i buše gume na vozilima, nasrću i na blindirana vozila – kažu u preduzeću „Sigurnost Vračar”.

Prema njihovim rečima, deo problema bio bi rešen donošenjem zakona o službama obezbeđenja na koji se čeka već nekoliko godina, a koji bi regulisao ovlašćenja radnika obezbeđenja, koja su, kako kaže, veoma mala.

B. Vasiljević