Čarolija mirisa

Još pre 4000 godina Hipokrat, grčki otac medicine, znao je da dobro zdravlje podrazumeva i zdravu dušu i zdravo telo. I stari Egipćani su koristili kupku kao duševnu terapiju, zapravo niz mirisnih kupki koje su magično delovale na telo.

Egipćani, kojima se takođe pripisuju mnoga otkrića, pored ostalog su otkrili i to da parfemi imaju veliki uticaj na mentalno stanje ljudi. Kipri, materija koja se koristila kao tečni parfem, bistrila je um i izoštravala čula.

Grčki istoričar Plutarh verovao je u čudotvorna svojstva kiprija, govoreći da "njegova aroma uspavljuje, otklanja zabrinutost i osvežava snove". Kipri se smatra prvim parfemom na svetu. Jedina flašica koja je sačuvana pronađena je u Tutankamonovom grobu. Neverovatno ali i dalje je imala miris, čak i posle 3300 godina! Egipatski parfem je bio ekskluzivan u staroj Grčkoj kao što je francuski parfem danas.

Iako su parfimisana ulja i kupke nastali u Egiptu, do umetnosti su ih razvili zapravo Grci i Rimljani. Kaligula je koristio enormne količine mirisnih kupki, verujući da one mogu obnoviti telo iscrpljeno od seksualnog razvrata.

U grčko-rimskoj civilizaciji su kupke ili terme bile poznate po svojoj elegantnosti. Dekor se sastojao od usađenog dragog kamenja i metala. Sve je blistalo u lepoti.

U svojim aforizmima Hipokrat piše da su "aromatične kupke korišćene pri lečenju ženskih bolesti". On je preporučivao masažu, muziku i parfeme kao ublažavajuće sredstvo, i verovao da je dobro piti vino u kadi.

Dakle, poslušajte savet starih Grka. Napunite kadu do vrha toplom vodom i sipajte razne balsame i travke, zanosne mirisne gelove i kupke. Ako još imate pored sebe nežne ali jake ruke, da vas dobro izmasiraju kad izađete iz kupatila, osećaćete se kao preporođeni.