Pulicer za tekst od 400.000 dolara

Mnogi su se kladili da će ove godine „Pulicer” za istraživačko novinarstvo najzad požuteti i otići u ruke tabloida „Nešnel inkvajerer” za priču o neverstvu nekadašnjeg demokratskog pretkandidata za predsednika SAD Džona Edvardsa. Iako se ispostavilo da je tabloid s razlogom terao ovu brakolomnu romansu iz koje se ispililo i jedno dete, Edvards je, pritisnut dokazima, sve naknadno priznao, ucvelivši svoju suprugu koja mu je iako bolesna od kancera zdušno pomagala u kampanji, „Nešenel inkvajerer” nije bio te sreće da mu pripadne najprestižnije novinarsko priznanje. No, nagrada za kategoriju istraživanja, najređi žanr u današnjem instant novinarstvu, ipak je razdrmala tradicionalni medijski model, jer otišla je u odaje malo poznate onlajn redakcije od trideset dvoje zaposlenih.

„Pro publika” je mlada neprofitna agencija u kojoj su zaposleni veterani starog kova i mlađi entuzijasti,  osnovana pre dve godine sa ciljem da promoviše istraživačko novinarstvo. Redakcija, najčešće prazna, smeštena je na Menhetnu, a novinari su poput nekadašnjih slavnih istraživača uvek na nekom „licu mesta”. Taj terenski rad finansiraju različite fondacije, a proistekle reportaže često potpuno besplatno ustupaju novinskim kućama. Zadatak svakog pojedinca u ovom kolektivu je da nikada i ni pod kakvim uslovima ne razmišlja o profitu.   Pol Stajger, jedan od osnivačkih urednika „Pro publike” , koji se privoleo ovoj vrsti profesionalnog izazova posle plodonosnog staža u angažovanom i mnogo pristrasnijem „Volstrit džornalu”, tvrdi da je posao u malenoj redakciji na Menhetnu lišen svakog partijskog lobiranja, bez ikakve ideologije uz najdoslednije poštovanje standarda novinarske nepristrasnosti. Stajger je, odmah pošto je u ponedeljak uveče bilo poznato da je redakcija ovenčana „Pulicerom”, rekao kako bi ovo mogao biti model za spas novinarstva. Nagrade su, naravno, lepe, ali još je lepše i veselije što smo dokazali da naš neprofitan i nepristrasni model može da deluje i u vremenu kada u trci za profitom izumiru čitave redakcije naročito u štampanom novinarstvu. (/slika2)

„Pulicer” je u stvari dodeljen Šeri Finč, novinarki koja je ujedno i lekar sa diplomom i doktorskom disertacijom sa prestižnog Jejla. Ona je autorka nekoliko knjiga o bolnicama, pacijentima i lekarima na ratnim područjima, ali je „Pulicera” osvojila za domaću temu. Ona je posle nekoliko godina istraživanja napisala reportažu o postupcima lekara u jednoj izolovanoj bolnici u Nju Orleansu posle „Katrine”, kada je Amerika doživela šok pred prizorima siromaštva, nemoći i haosa kakav se do tada viđao samo na TV ekranima u izveštajima iz nerazvijenog sveta.

„Sada je očigledno da je mnogo profesionalnih lekara odigralo ulogu u odluci da se pacijentima ubrizga smrtonosna doza analgetika i da se mnogim pacijentima to i dogodilo”, primećuje Šeri Finč u reportaži od 12.800 reči, koju piše u prvom licu. Njenu priču objavio je nedeljni magazin „Njujork tajmsa”, onda kada je ona bila kompletna, u avgustu prošle godine, četiri godine posle „Katrine” za koju se smatra da je ukucala završne eksere u politički kovčeg tadašnjeg predsednika Džordža Buša. Dugotrajno istraživanje i pripremni radovi za ovu jednu reportažu koštali su, prema nekim navodima, 400.000 dolara. Tim od 32 novinara izbacio je u etar prošle godine 138 reportaža od kojih su gotovo sve bile mnogo jeftinije od pulicerovske, ali svejedno jako skupe za standardne profitne medijske kuće. Ali geslo i cilj redakcije Pola Stajgera je da se „razotkriju štetne ili pogubne pojave, kako bi se doprinelo promenama u društvu”, kako je napisao na svojoj veb-stranici.

Dok tradicionalni mediji smanjuju i seku svoje redakcije, i sve manje sati posvećuju istraživanjima, „Pro publika” čini upravo suprotno. Nije čudo što je javnost pozdravila odluku Kolumbija univerziteta iz Njujorka koji je ove godine uz tri nagrade „Njujork tajmsu” i četiri „Vašington postu” jednu medalju dodelio potpuno nekonvencionalnoj medijskoj kući. Svaka od ovih titula za različite žanrove donosi po deset hiljada dolara u kešu. A to je samo četrdeseti deo troškova za nagrađenu reportažu Šeri Finč. Sa druge strane, kao lekar sa diplomom najprestižnijeg univerziteta, Finčova je mogla da pravi milione. Izabrala je da ih troši na novinarske tekstove.

--------------------------------------------------------

Plaketa i 10.000 dolara

Pulicerova nagrada, koju je ustanovio mađarsko-američki novinar i izdavač Džozef Pulicer, dodeljuje se u 21 kategoriji za najveće doprinose u novinarstvu (14 nagrada) i umetnosti (7).

Prvi „Pulicer” dodeljen je u junu 1917. godine, a od tada se dobitnici priznanja proglašavaju svakog aprila, mada su se kategorije kroz istoriju menjale.

Dobitniku nagrade za javnu službu sledi zlatna medalja, dok laureati u preostalim kategorijama dobijaju plaketu i novčanu nagradu od 10.000 dolara.

Kandidati u kategorijama izvan novinarstva moraju biti građani SAD. U novinarstvu mogu biti i stranci, ali da su njihovi članci ili fotografije objavljeni u američkim novinama.