Ojačavanje „našminkanog" Kružnog puta

U saradnji sa Institutom za puteve, građevinska kompanija „Štrabag” započeće u ponedeljak sanaciju osam kilometara duge deonice Kružnog puta, koji posle zabrane teretnog saobraćaja sa „Gazele”, trpi vanredna opterećenja i oštećenja. Kako bi Kružni put izdržao čak pet i po puta više kamiona od broja za koji je projektovan biće ojačana kolovozna konstrukcija, a posao će biti obavljen do kraja rekonstrukcije koja traje od aprila prošle godine. U preduzeću „Štrabag” navode da će asfalt i podloga na nezavršenoj deonici biti skinuti, reciklirani, ojačani i ponovo postavljeni.

Zatim će biti dodati cement i aditivi za ojačanje i otpornost na mraz. – Protekle zime imali smo veliki broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja atmosferske vode u kolovozu, a dodatnu štetu pravi i „višak” vozila koja se sa autoputa preusmeravaju na Kružni put do Obilaznice oko Beograda – objasnio je Dragan Baletić, rukovodilac projekta sanacije u „Štrabagu”.

Glavni izvođač do sada je završio 2,5 kilometara puta od Ibarske magistrale do raskrsnice Kijevo, tunel Stara Straževica (otvoren početkom februara), i kilometar i po kolovoza od tunela do raskrsnice Resnik. Do 22. maja, kada ističe rok za završetak projekta, biće ojačano 6,5 kilometara puta od Resnika do Bubanj potoka i „zaostali” kilometar i po između raskrsnice Kijevo i Stare Straževice.

– Verujem da će uz ojačanje put uspeti da izdrži opterećenje koje će biti pojačano u naredne dve godine, koliko će trajati sanacija „Gazele”. „Štrabag” je i prema ugovoru dužan da preda saobraćajnicu uz dve godine garancije – istakao je Baletić.

Umesto planiranih 200, Kružnim putem od početka marta prolazi čak 1.100 kamiona dnevno. Uz još 14.000 putničkih vozila, opterećenje koje sada trpi zahteva još dve trake i dimenzioniranje za takozvani teški režim saobraćaja.

Teretnjaci koji se iz pravca Niša isključuju na Kružni put kod Bubanj potoka, upućeni su na ovu nedovršenu saobraćajnicu kako bi stigli do Obilaznice oko Beograda i dalje ka Zagrebu i Novom Sadu. Deonica Kružnog puta od Bubanj potoka do Ibarske magistrale na taj način je u funkciji neizgrađenog dela Obilaznice (sektori 5 i 6). Zbog nedostatka novca, pri usvajanju budžeta za 2009, odustalo se od izgradnje poslednja dva sektora obilaznice, a odlučeno je da se za sponu Ibarske magistrale i Autoputa Beograd – Niš „našminka” Kružni put znatno manjeg kapaciteta.

Političari su u medijima ovu deonicu ubrzo uključili i u naziv „Obilaznica oko Beograda”, a zbog slabe iskorišćenosti „zbirne” saobraćajnice (tek 43 odsto projektovanog broja vozila) nije bilo gužvi, pa samim tim ni većih oštećenja. Da je Kružni put ipak samo regionalni put, a ne Obilaznica, postalo je jasno kada je „Gazela” zatvorena za teretni saobraćaj i kada su drumski „teškaši” preusmereni na Bubanj potok. Projektovano godišnje opterećenje na Kružnom putu sada je oko 5,6 umesto dva miliona vozila, što je granica „srednjeg opterećenja” za koje je projektovan. Ne zna se kada bi izgradnja sektora 5 i 6 Obilaznice mogla da počne, jer je fokus aktivnosti vlade na sektoru 0 koji povezuje autoput ka Zagrebu i autoput ka Novom Sadu. Nulta deonica saobraćajnice i komplikovana petlja „Batajnica” u njenom sastavu dobile su zeleno svetlo evropskih banaka koje finansiraju izgradnju (115 miliona evra), a ovih dana u opštinama Surčin i Zemun privodi se kraju eksproprijacija zemljišta na trasi.
M. Luković