Zamorčići na putu u totalitarizam

Neverovatno je dokle ide i koliko je snažna ljudska znatiželja, morbidna želja da se zaviri bližnjem (naročito, ako je javna ličnost) u krevet, u kujnu, u kupatilo, a kojoj izlazi u susret isto tako moćna želja za razgolićavanjem, za otkrivanjem vlastite intime najširoj javnosti.

U jednom američkom šou programu četiri verenička para se razdvajaju, pa se muškarci šalju na ostrvo sa lepim i zavodljivim devojkama, a žene na ostrvo sa zgodnim mladićima. „Domoroci” na ovim ostrvima imaju ulogu da zavedu i odvrate od braka ovako rastavljene parove. Iskušenja i avanture, kao i najintimnije erotske scene, iz časa u čas snimaju kamere. Publika se zabavlja i uživa. A u Portugaliji je popularna „predstava” zvana „Okovani”, u kojoj se pomno snima sve šta dve nedelje radi muškarac vezan lancima za četiri žene, ne isključujući ni scene odlaska u toalet!

Ovo su samo neke od varijanti planetarno popularnog TV spektakla zvanog „rijaliti šou” (reality show), koji po gledanosti obara sve rekorde. U zavisnosti od kulture i mentaliteta, variraju sadržaji spektakla u kojem se ljudi stavljaju u ulogu zamorčića, kojima se bezdušno manipuliše od strane organizatora („eksperimentatora”), a ponašanje učesnika se neumorno, iz sata u sat, iz dana u dan, snima.

Makar u ovome mi ne zaostajemo za Evropom, za Amerikom i „velikim svetom”, i kod nas su popularni „Veliki brat”, „Farma”, Survival. Na jednoj našoj televiziji zadatak u rijaliti-programu sastojao se u tome da devojka, uhvaćena u šetnji Kalemegdanom, pred kamerama, zubima skine pantalone drugoj devojci, za sitnu novčanu nadoknadu. Maštovito i duhovito, nema šta!

 Suština je, inače, svuda ista: stavi čoveka pred iskušenje, namami ga nagradom, a onda traži da se sasvim razgoliti, da odbaci privatnost i pristojnost, uključi kamere i – snimaj sa svih strana! Uspeh neće izostati. Savremeni TV gledaoci, izgleda, najviše vole da vire kroz ključaonicu i da druge ljude vide srozane, ukaljane, popljuvane, ponižene, smešne i bedne.

Velika popularnost zabave ovog tipa zabrinjavajuća je jer predstavlja simptom mnogo dubljih, tektonskih promena u samim temeljima naše savremene kulture.

Zapadna kultura je već više od jednog veka u velikoj meri u shizofrenom stanju. S jedne strane, ona počiva na poštovanju ličnosti, na slobodi i dostojanstvu pojedinca i na nepovredivosti njegove privatnosti. Zapadna kultura se, s pravom, diči što poštuje (u svojoj kulturi) ljudska prava svih grupa (žene, deca, hendikepirani, seksualne, verske, etničke, rasne i druge manjine). Ali, s druge strane, ona istovremeno ima masovnu kulturu u kojoj je jedna od glavnih zabava upravo nekontrolisani, brutalni upad u sferu privatnosti ličnosti, bezobzirno virenje u intimu, poigravanje čovekovom slobodom, kao i podsticanje najnižih strasti i nastranosti, destruktivnih, egzibicionističkih, voajerskih, sadističkih, mazohističkih, egoističkih, narcističkih, nekrofilnih, pedofilnih i mnogih drugih.

 Ko su ljudi koji ulaze u kuću „Velikog brata“, odlaze na „Farmu“ ili se upuštaju u nemilosrdnu, planski smišljenu borbu učesnika „realističke televizije“ nazvanu „Preživljavanje“ (Survival). Kakve su to osobe koje s lakoćom, dobrovoljno predaju svoju slobodu u ruke „medijskih majstora“ da bi postali, makar na kratko, slavni „junaci“ u veoma gledanoj, spektakularnoj medijskoj predstavi?

Učesnici „rijaliti šou programa” su, pre svega, ljudi željni slave i sumnjive popularnosti. Oni ne biraju sredstva da budu u centru pažnje i zadovolje svoje infantilne egzibicionističke potrebe, kao i potrebu za divljenjem svetine. Neki od njih koji već imaju nekakvu (ne)sumnjivu popularnost („vipovci“) teže da je uvećaju, a oni koji je nemaju, žude da izađu iz anonimnosti i postanu poznati u komšiluku, gradu, državi.

Osim toga, moćan motiv je i novac. Ovi savremeni gladijatori, po pravilu, nemaju nikakvih moralnih skrupula i učiniće sve, svaku niskost i podlost, izdaće prijatelja, gaziće preko mrtvih, samo da stignu do željene pobede. Uostalom, zar šou kao što je „Veliki brat” ili „Opstanak“ i nije baš tako zamišljen, zasnovan na surovim principima socijalnog darvinizma, da favorizuje beskrupulozne borce u nemilosrdnom ratu svakog protiv svakog? Ali, na taj način se gradi otrovna atmosfera mentalnog fašizma, gde je najbitnije opstati, pobediti, biti najjači, po bilo koju cenu, čak i po cenu uništenja „slabijih jedinki“.

Valja upozoriti i na poseban mentalni status jednog broja takmičara – među kojima dominiraju emocionalno neuravnoteženi, neurotični ili emocionalno hladni ljudi sa agresivnim, sadističkim, egzibicionističkim i psihopatskim tendencijama, patološki željni pažnje, uspeha i popularnosti. Nije slučajno što su mnogi od ovih „junaka“ posle povratka u običan život završili nesrećno, tragično (neki su bili žrtve saobraćajne nesreće, neki su postali ubice, a neki su počinili samoubistvo). Upravo ove psihopatske, sociopatske i neurotične, egzibicionističke osobe postaju uzori mladima, koji gledaju i slušaju, „gutaju“ njihove gegove, dosetke i prostačke fraze. Ove negativne modele mladi ne samo da imitiraju, već što je mnogo ozbiljnije, sa njima se i identifikuju. Na taj način se, učenjem po modelu i poistovećivanjem masovno umnožava društveno problematično i patogeno ponašanje.

Ove egzibicionističke javne TV predstave, dakle, nisu ni malo naivne i bezazlene, a njihov društveni efekat, upravo zbog masovne gledanosti, na javno mnjenje, mentalitet građana i društveni sistem vrednosti je poražavajući. 
Jedna od zloćudnih posledica „stvarnosne televizije”, svakako leži i u činjenici što se granica između privatnog i javnog bezobzirno ruši i ukida, planski se stvara pometnja, te više nije mogućno reći šta pripada sferi privatnosti, a šta ne.  

Takođe, društveno opasna posledica je i to što „rijaliti šou” propagira vrednosti totalitarnog društva, kolektiviteta u kojem se prezire privatnost i gde se ljudi namerno stavljaju u ponižavajuće i vulgarne, stupidne situacije. To je ozbiljan atak na slobodu, demokratska načela, elementarna ljudska prava i temeljne ljudske vrednosti. Osim toga, neverovatno je koliko mnogo štampanih medija svojim pisanjem podržava ovaj šou i daje mu logističku podršku. Da li njihovi urednici zbilja ne shvataju da se zarad dizanja tiraža i profita, opasno igraju vatrom? Afirmacija i glorifikacija kolektiviteta ustrojenog na načelima Orvelove „1984” potire individualnost, uništava privatnost i poštovanje ljudske jedinke, čime se podrivaju sami temelji demokratije, a to vodi pravo u totalitarizam.

Bitno je shvatiti da problem ovih nakaradnih, morbidnih „realističkih TV predstava“, nije samo problem učesnika u spektaklu, organizatora i producenata takvog programa, već je mnogo širi i ozbiljniji problem čitavog društva, kulture i države. Put u Evropu ne vodi preko „Velikog brata“, već upravo suprotstavljanjem „vrednostima“ i porukama koje on nosi. Nije mogućno učiti ljude demokratiji, poštovanju individue, ljudskih prava, razvijati toleranciju i uvažavanje različitosti, a istovremeno ih preko uzora sa TV ekrana učiti i podsticati da se sprdaju s ljudskim pravima i čovekovom intimom, da budu netrpeljivi, arogantni, primitivni, nasilni, da ismevaju one koji su drugačiji.