Komisija za uranak

Kad god ne­mam na­me­ru da re­šim ne­ki pro­blem, ja sa­zo­vem ko­mi­si­ju! Čla­no­ve po­ro­di­ce po­de­lim u rad­ne gru­pe za ovo i za ono, nek se za­ba­vlja­ju za­da­ci­ma, a ja – pred­se­da­vam! Vr­tim pal­če­vi­ma, še­tam oko sto­la, kao du­bo­ko raz­mi­šljam, ne bi li „ko­lek­tiv­no te­lo” uvi­de­lo da se pre­da­no ba­vim ška­klji­vom ma­te­ri­jom. Iako ova­kvim na­či­nom ra­da ni je­dan je­di­ni slu­čaj do­sad ni­smo ras­pra­vi­li, ne od­u­sta­je­mo – osta­vlja po­zi­ti­van uti­sak da smo ne­što po­ku­ša­li.

Na­ša ko­mi­si­ja ne­pre­sta­no za­se­da, po ra­znim pi­ta­nji­ma. Ovaj put čla­no­vi se oku­pi­li oko me­ne, a da ni­sam ni za­ka­zao sa­sta­nak. Za­bri­nu­tih li­ca, že­na, de­ca i ba­ba su­o­či­li me sa po­ma­mom u gra­du: mno­gi pri­ja­te­lji, po­zna­ni­ci i kom­ši­je pu­tu­ju ne­gde na pr­vo­maj­ski ura­nak! Tu­ri­stič­ke agen­ci­je go­to­vo su ras­pro­da­le aran­žma­ne za „bli­že ino­stran­stvo”!

– Uko­li­ko bu­de­mo i da­lje odu­go­vla­či­li – upo­zo­ri­la je će­ra – po­sto­ji bo­ja­zan da Bu­dim­pe­štu, Trst, Beč, Prag, ili So­lun uop­šte ne vi­di­mo ovog Pra­zni­ka ra­da.

– Ako, ća­le, od­mah ne pre­se­če­mo u ko­je će­mo od evrop­skih me­sta u tro­dnev­ni pro­vod, ne gi­ne nam enorm­no po­ve­ća­nje tro­ško­va – iz­lo­žio je sin. – Osta­će nam sa­mo sed­mo­dnev­ne i pet­na­e­sto­dnev­ne pre­ko­mor­ske va­ri­jan­te.

– Na pri­mer Du­bai, Ku­ba, Taj­land... – li­sta­la je ba­ba do­ka­ze, ša­re­ne fla­je­re ne­ko­li­ko vo­de­ćih „tur­se­va”.

Su­pru­ga je čak, u ža­ru di­sku­si­je, pod­vik­nu­la: – Re­a­guj, čo­ve­če, aman, za­ka­sni­će­mo! I Do­mi­ni­ka­nu će raz­gra­bi­ti dok ti iz­va­gaš naj­bo­lju ide­ju!

O kej, ako tre­ba ur­gent­no da se re­a­gu­je, taj sam. Br­za ko­mi­si­ja za­slu­žu­je br­zog pred­sed­ni­ka. Mo­men­tal­no de­lim za­du­že­nja. Po­sle pet mi­nu­ta te­le­fo­ni­ra­nja pa­do­še i kon­kret­ni pred­lo­zi.

Će­ra pr­va lo­bi­ra: – Za sve­ga 155 evra po oso­bi mo­že­mo če­ti­ri da­na da cu­nja­mo po Zlat­nom Pra­gu! Če­ka nas baj­ko­vi­ti grad ko­ji oča­ra­va isto­ri­jom. Ti bi, ta­ta, uži­vao u pi­vu i ko­ba­ja­ma, a mi u ar­hi­tek­tu­ri. Tro­ško­vi za nas pe­to­ro iz­no­se 755 evra. Ra­zu­mlji­vo, bez pi­va i ka­ra­ta za mu­ze­je...

Sin se bo­ri za glav­ni grad Austri­je: – Beč, nam­br uan! Mu­zič­ka pre­sto­ni­ca sve­ta i se­di­šte taj­nih agen­ci­ja. To se ne pro­pu­šta! Sad i ni­kad vi­še, sve­ga 99 evri­ća po gla­vi! Ukup­no 495, plus „ko­ki­ška” i mo­cart-ku­gle, iza­đe oko 800. Š’a ze­va­te! Sku­po, a!? Š’a bi­ste vi ’te­li: dža­be u Vi­je­nu! Ma daj, bre...

– Gla­sam za Trst. Po­red pa­la­ta ko­je će­mo obi­ći, ob­no­vi­će­mo i „kr­pi­ce”. Ni­kad ni­sam ta­ko slat­ko šo­pin­go­va­la kao osam­de­se­tih na Pon­te ro­su... Ta­ko­đe 99 evra, sa dva no­će­nja u Izo­li i iz­le­tom do Pa­do­ve. Ako ba­ba svo­je­volj­no od­u­sta­ne, ra­čun bi se sma­njio za pe­ti­nu... – re­če su­pru­ga, a ba­ba sko­či.

– Da od­u­sta­nem! Ni­kad ro­bom! Evo, mi­li mo­ji, ja is­ko­pa­la po­lu­kru­žnu tu­ri­cu! Bu­dim­pe­šta – Beč – Trst – Ve­ne­ci­ja – Mi­la­no, ne iz­la­zi se iz bu­sa, ne­ma hra­ne, ne­ma pi­ća, al’ ne bri­ni­te, spre­mi­će ba­ka... Eks­kur­zi­ja ko­šta 285 RSD po čla­nu, u ra­ta­ma. Ako vam je pre­vi­še, ima i So­lun, če­ti­ri da­na, za sit­nu lo­vu. De­ca baš i ne mo­ra­ju da idu pa bi­smo ta­ko pro­šli znat­no...

Na­sta­de sva­đa. Ne zna se ko šta ko­me go­vo­ri. Čla­no­vi sek­ci­ja oda­pi­nju stre­le jed­ni na dru­ge. Po­le­ti i po­ko­ja se­ki­ri­ca.

Le­po je ra­di­ti u ko­mi­si­ji. Mu­tljag. Moj te­ren. Žmi­rim. Pal­če­vi ple­šu. Še­tam. Pi­čim u se­bi je­dan kru­žić po Evro­pi. Na kri­li­ma ma­šte ne sme­ta mi ni vul­kan­ski pe­peo! Za­i­sta, ne znam šta je bo­lje. Če­ško pi­vo, beč­ki val­ce­ri, ku­po­vi­na „kr­pi­ca” po Tr­dži, ili ba­zja­če­nje po so­lun­skim ta­ver­na­ma. I kao pred­sed­nik, sa „zlat­nim gla­som”, od­no­sno pra­vom od­lu­či­va­nja kad ne­ma za­jed­nič­kog sta­va, pre­su­đu­jem: – Bu­du­ći da ste po­sti­gli naj­vi­ši mo­gu­ći ste­pen raz­mi­mo­i­la­že­nja u mi­šlje­nju, oba­ve­šta­vam vas da će­te ura­nak, kao i svih pro­te­klih go­di­na, do­če­ka­ti na Ča­ra­pi­ća bre­stu. Po­ne­će­mo ce-de „Na le­pom pla­vom Du­na­vu”, „pils” u kon­zer­vi i če­ške ko­ba­je u va­ku­um pa­ko­va­nju, a lu­kac i rot­kvi­ce pre po­la­ska šo­pin­go­va­ti na Ka­le­ni­ću i do mi­le vo­lje ba­zja­či­ti po Ava­li. I to eks­klu­ziv­no, s po­gle­dom iz rad­nič­ke ma­se na tek otvo­re­ni to­ranj, sim­bol Be­o­gra­da. Su­ma su­ma­rum – 9.900 di­na­ra, za je­dan dan, i to za sve pe­to­ro...

Dar­ko Ka­le­zić