Zatalasana Srbija

Lokalne vlasti, uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje, moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti za rešavanje problema nezaposlenosti, jer upravo oni, a ne mi u Beogradu, najbolje znaju koji im profili trebaju i gde sve novac može biti iskorišćen za otvaranje novih radnih mesta", poručio je na nedavnom sastanku, posvećenom osnivanju lokalnih saveta za zapošljavanje u opštinama, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović lokalnim poslenicima.

Lokalni saveti zapošljavanja (LSZ) postoje u 75 od ukupno 165 opština u Srbiji (bez Kosova i Metohije), što znači da je pokriveno 46 odsto opština. Nažalost, pre samo godinu i po dana postojala su u svega 24 LSZ-a.

Lokalni saveti postoje u svih 25 opština u šest okruga: u Severnobačkom (tri LSZ), u Srednjobanatskom i Raškom po pet i u Borskom, Zaječarskom i Moravičkom po četiri.

Međutim, LSZ ne postoji u svih 11 opština Južnobanatskog (osam) i Podunavskog (tri) okruga.

– Nedovoljna finansijska sredstva za razvoj LSZ-a mogu se nadoknaditi saradnjom sa raznim fondovima, donatorima... čiji su projekti i dobra volja okrenuti razvoju lokalne zajednice i pokretanju privrede u zapostavljenim opštinama – ističe Radovan Ristanović, direktor NSZ-a. To su pre svega "Karc" program, "Ju-En-Di-Pi", "Ju-Es-Ejd" i još neki.

Ipak, nisu sve aktivnosti lokalnih saveta uslovljene finansiranjem, jer ove institucije u saradnji sa nadležnim organima mogu pomoći na suzbijanju rada na crno, sive ekonomije, zatim prilikom utvrđivanja predloga mreže škola i drugih obrazovnih institucija u lokalnim područjima, ali i zapošljavanje mladih, žena, lica starijih od 50 godina, invalidnih lica, Roma, nacionalnih manjina i drugih ugroženih kategorija.

– Saveti su jedna od novina koju je, kao mogući oblik razvijanja partnerstva na tržištu rada ustanovio Zakon o zapošljavanju, usvojen pre tri godine – objašnjava mr Đorđe Lazić, savetnik direktora NSZ i koordinator za LSZ. – Prema članovima koji se odnose na LSZ, lokalne samouprave će imati obavezu da osnuju saveze za zapošljavanje koje, pored predstavnika organa vlasti u opštini, čine i predstavnici reprezentativnih sindikata, poslovnih organizacija, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, filijala NSZ-a, privatnih agencija za zapošljavanje, nevladinih organizacija, školskih uprava, itd.

Prema rečima Lazića, serija regionalnih sastanaka ostvarila je pozitivan efekat u lokalnim, više godinama devastiranim područjima, nadležni su dobili potrebna saznanja o ovoj problematici, a i javnost se prilično "zatalasala", iako, priznaje naš sagovornik, ima još "nesnalaženja i lutanja". Ovo je i svojevrsna forma socijalnog dijaloga, koji mora da zaživi u lokalnim područjima, ne bi li se osnovni egzistencijalni problem – pronalaženje posla – ostvario. U prilog LSZ ide i pospešivanje preduzetništva, a i rešavanje tehnoloških viškova.

– Korisno bi bilo osnivanje i funkcionisanje saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou pospešiti finansiranjem prema posebnom konkursu, pa samim tim povećati sadašnje skromne razvojne i finansijske mogućnosti lokalne samouprave. Rečju, država mora da stimuliše razvoj lokalnih sredina, a Srbija bi valjalo da postane decentralizovana kako bi se lokalni problemi rešavali lokalno – zaključuje mr Đorđe Lazić.