Voda nešto nosi

Kad u Srbiji nadođu reke i poplave sela i gradove iza njih ostane mulj, a na površinu isplivaju brojni problemi o kojima svi sve znaju, a niko ih godinama ne rešava. Pred kamerama se pojave političari, obiđu ugroženo stanovništvo, obećaju pomoć, najave kažnjavanje odgovornih za zatrpane kanale, neizgrađene nasipe i sve se nastavi po starom, do sledeće poplave. Srbija se ne davi u vodi samo zbog nabujale Morave, Crnog i Belog Timoka, već zbog šume propisa u kojima se ne zna ko je i za šta odgovoran. Javno preduzeće „Srbijavode” koje je jedini gazda, u ime države, nad rekama, krivicu svaljuje na lokalne samouprave, a ove vraćaju lopticu i tvrde da je to izvan i iznad njihove nadležnosti. U konačnom zbiru ceh plaćaju građani, a birokratija nastavlja po starom, svemoćna i nedodirljiva.

Poplavni talas, kao po pravilu, prati i poplava objašnjenja šta je trebalo učiniti da do njega ne dođe. Istovremeno niko ne daje i odgovor zašto nije učinjeno to što je trebalo i ko je za to odgovoran. Iz preduzeća „Srbijavode” tvrde da imaju dobre planove, ali da ih ne sprovode zbog besparice. Međutim, kad se šteta pričini, novac se odjedanput nađe i to iz budžeta za njeno uklanjanje, umesto za sprečavanje uzroka. Štetu pretrpe pojedinci, a ceh, zbog nesposobnosti i neodgovornosti državnih službenika, plaćaju svi poreski obaveznici. I tako iz dana u dan, iz godine u godinu, a Morava plavi plodna polja, uništava njive i bašte, odnosi sve ono što su ljudi sticali decenijama. Samo u mestima kod Leskovca koje je u poplavila Tulovska reka šteta se procenjuje na više od 100 miliona dinara, a za njenu regulaciju bilo je potrebno 40 miliona dinara.

Nesporno je da nema stopostotne zaštite od elementarnih nepogoda, ali je sigurno da se mnoge nesreće, kakve su ovih dana zadesile Leskovac, Aleksinac, Negotin… mogu preduprediti i štete umanjiti. Samo da bi se u tome i uspelo potrebno je prethodno očistiti zatrpane kanale, izgraditi odbrambene bedeme, doneti jasnu zakonsku regulativu. Srbija, međutim, nema ni jedno ni drugo. Nema čak ni zakon o vanrednim situacijama, koji je usvojen ali još nije stupio na snagu. Njegova primena se očekuje od jula ove godine. Valjda će dotle proći i ovaj poplavni talas. Prema tom zakonu prvi put će biti precizirano šta je čija nadležnost, a šta čija odgovornost. Prvi put će i lokalne samouprave imati obavezu da održavaju kanale koji štite od poplava, ne čekajući odobrenje i saglasnost Javnog preduzeća „Srbijavode”.

Naša iskustva, međutim, pokazuju da ni najbolji zakoni ništa ne znače, ako nema jasno utvrđene odgovornosti u njihovom sprovođenju. A to je upravo najbolnija tačka kako ove tako i prošlih vlasti u Srbiji. Jer tamo gde gazduju javna preduzeća, kao u ovom slučaju, gazduju i stranke, odnosno njihovi kadrovi. A oni su, zarad mira u kući, izgleda unapred abolirani od svake odgovornosti.