Zarada na tinejdžerskom licu

Oni koji odluče da se protiv tinejdžerskih akni i bubuljica bore preparatima iz reklama koje svakodnevno gledamo na televiziji i u oglasima u štampi, valjalo bi dobro da promisle pre nego što naruče te proizvode i potroše novac.

Reklame obećavaju brzo rešenje jedne od najvećih noćnih mora svih adolescenata, tvrdi se da posle upotrebe krema, losiona i tonika sa „čudesnim” dejstvom lice postaje čisto, a akne, kako kažu, bivaju kao gumicom izbrisane.

Ipak, nije baš tako. Često preskupi preparati, koji koštaju i po nekoliko hiljada dinara, neretko nemaju nikakvo dejstvo.

Čitaoci koji su se javljali kažu i da su njihovoj deci sladunjavi i lepljivi losioni samo pogoršali situaciju i dodatno „upalili” lice.

Muka adolescenata i strah da će zbog akni biti neprivlačni i drugačiji od drugih odlična su prilika za mešetarenje, laku i brzu zaradu, a preparati kojima se jamči magično dejstvo nažalost su deo ponude i mnogih apoteka.

Situaciju dodatno pogoršava i to što se takvi proizvodi najčešće vode kao kozmetička sredstva, a ne kao lekovi, te nema nikakve odgovornosti prodavca niti proizvođača ukoliko izostane neželjeni efekat. I dok pravilnik o kozmetičkim proizvodima već godinama, kažu u udruženju Farmaceutsko jezgro, stoji u nečijoj fioci i ne usvaja se, postavlja se pitanje u čemu je razlika ako se preparat protiv akni vodi kao kozmetičko sredstvo, a ne kao lek.

U Farmaceutskom jezgru imaju objašnjenje.

– Kada se neki proizvod vodi kao lek, to znači da je prošao klinička ispitivanja i da su poznate sve supstance koje sadrži. Osim toga, to podrazumeva i da je takav medikament dao rezultate u primeni i da deluje, a poznati su i negativni efekti koje lek može da ima. A ukoliko se preparat registruje kao kozmetički proizvod niko vam ne garantuje ni izlečenje, niti bezbednost pri korišćenju – objašnjava Vukosava Stevanović iz Farmaceutskog jezgra.

Ipak, situacija nije svuda takva. U ovom strukovnom udruženju kažu da kozmetika u svetu prolazi određenu vrstu registracije.

– Kod nas ništa od kozmetičkih proizvoda, pa ni sredstva protiv akni, ne prolazi nikakvu kontrolu, osim higijenske ispravnosti. Stoga je njihovo dejstvo pod znakom pitanja, jer ni to niko ne proverava. Nijedan kozmetički proizvod ne leči, i to je osnovna zabluda koju šire reklame. Akne leči lek koji je prošao registraciju, koji se upotrebljava određeno vreme i čiji su negativni efekti u potpunosti poznati – kažu u Farmaceutskom jezgru.

O tome da li je nešto lek ili nije odlučuje Agencija za lekove i medicinska sredstva. Odluka o tome donosi se na osnovu nekoliko pokazatelja.

– Da li je preparat lek ili nije odlučuje se uvidom u njegov sastav i svu potrebnu dokumentaciju. Na osnovu supstanci koje ima i njihovog količinskog sadržaja utvrđuje se da li taj preparat poseduje osobine koje su po zakonu prepoznate kao lekovite. Ukoliko je neki preparat kategorisan kao lek, on mora da prođe i postupak registracije u Agenciji i da dobije dozvolu za stavljanje leka u promet kojom se garantuju efikasnost, bezbednost i kvalitet leka – objasnio je Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva.

On dodaje da kontrolu takvih preparata, odnosno onih koji su kategorisani kao lekovi i prošli registraciju u Agenciji, obavlja inspekcija Ministarstva zdravlja, dok za kozmetičke preparate Agencija za lekove nije nadležna, pa takve proizvode i ne kontroliše.

Osim na reklamama, mnogi proizvodi za koje prodavci tvrde da rešavaju ove probleme sa kožom lica nude se i na kućnim promocijama ili u iznajmljenim prostorima, najčešće po restoranima.

– Takvu, takozvanu multilevel, prodaju tek niko ne kontroliše i ko zna šta se građanima tu nudi. Ne znamo čega ima u takvim proizvodima, a bitno je naglasiti da je, na primer, u Francuskoj, baš zbog toga, „multilevel” prodaja kozmetičkih proizvoda strogo zabranjena – ističu u Farmaceutskom jezgru.

Zbog toga, ali i da ne bi bili žrtve marketinške obmane, naši sagovornici savetuju svima koji imaju problema sa aknama, kao i roditeljima tinejdžera, da se uvek pre obrate dermatologu nego kozmetičaru.

– To je veoma bitno jer, na primer, ima medikamenata kojima se leče akne, a koji su toliko jaki da zbog svog sastava ne smeju da ih uzimaju žene koje su u drugom stanju. Ljudi su o takvim stvarima potpuno neinformisani – kaže Vukosava Stevanović.

Slične savete upućuju i dermatolozi.

– Najbitnije je otići kod lekara kako bi on utvrdio tačan uzrok nastajanja akni, jer oni mogu biti brojni. Na osnovu toga dermatolog će odrediti terapiju, jer jedan lek neće delovati isto kod svih. Zato ne bi valjalo nikakve preparate kupovati na svoju ruku – savetuje Gorana Isailović, dermatolog i profesor na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Zemunu.

Stefan Despotović