Krigla pod okriljem zakona

Zakon o pivu pregurao je skupštinsku raspravu i pošto su ga poslanici pretresli i u načelu i u pojedinostima, čeka na izglasavanje. Ako i kada bude usvojen, prvi put će biti regulisani proizvodnja, promet, uslovi čuvanja i pakovanja piva, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

– Potrošači će tako dobiti proizvod koji je kvalitetan i bezbedan. Jer, sada imamo deset velikih pivara, ali i mini pivare kojima je teško ući u trag jer se registruju samo u Agenciji za privredne registre i proizvode distribuiraju na lokalnom nivou. Kada zakon bude usvojen, svi proizvođači će morati da se upišu u poseban registar, što će olakšati i njihovu kontrolu – kaže Ivanka Popov iz Odeljenja poljoprivredne inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića.

Pivo, ipak, i po slovu novog zakona ostaje alkoholno piće, iako se u gotovo svim evropskim državama tretira kao prehrambeni proizvod. Zbog takvog statusa, opterećeno je državnim nametima.

– Litar piva se oporezuje kao i litar vinjaka iako sadrži nekoliko puta manje procenata alkohola. Kada se oduzmu akcize, PDV i trgovačke marže, pivarama ostane oko 20 odsto. Pića bi trebalo oporezivati prema postotku alkohola koji sadrže, tako bi se postiglo da pivo bude jevtinije – ističe Josip Baras, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Premda kvalitet piva u plastičnim i staklenim flašama nije isti, stručnjaci ističu da pet ambalaža nije najveći problem.

– Ukus piva najviše kvari neadekvatno skladištenje. Pivo ne sme da se čuva na temperaturi višoj od 15 stepeni, a pogotovo ne sme da bude izloženo suncu – upozorava Baras, dodajući da najbolji ukus ima pivo temperature između pet i deset stepeni, koje se pije po principu „tri puta tri”. To znači da kriglu treba ispiti u tri „runde”, a svaka runda traje tri vezana gutljaja. Tako se u potpunosti uživa u ukusu.

– Bure mora da bude punjeno pod pritiskom ugljen-dioksida, a temperatura ne sme da bude viša od pet ili šest stepeni. Osim toga, pena u natočenoj krigli ne bi smela da bude deblja od jednog ili jednog i po prsta – kažu na Poljoprivrednom fakultetu, uz napomenu da bi oni koji toče pivo u pabovima i kafićima trebalo da prođu obuku za taj posao.

I dok se čeka usvajanje zakona, na rafovima supermarketa potrošačima se nudi između 20 i 30 različitih vrsta piva. Pravi raj za pivopije, a ukoliko tu ubrojimo i različite ambalaže, poput stakla, limenke, plastike stiže se do stotinu artikala. Tu su „jelen”, „lav”, „vajfert”, „tuborg”, „hajneken”, „stela artoa”, „beks”, „nikšićko”, „BG”, „hoegarden”, „efes”, „mitos”, „laško”, „amstel”, „mb”, „lovenbrau”, „holsten”, „badvajzer”…

Nekadašnji lider na prestoničkom tržištu, „Beogradska industrija piva” (BIP), definitivno je izgubila trku sa velikim igračima, poput „Apatinske pivare” ili „Karlsberga”, kažu trgovci.

Za kupce pokušavaju da se izbore niskim cenama svog najprodavanijeg proizvoda, BG piva, ali im za sada ne polazi za rukom da stignu konkurenciju.

– Iako je BG pivo jedno od jevtinijih, ono je najslabije prodavano kod nas – kažu u „Superveru”.

Podaci trgovaca pokazuju da se najviše traži „rogonja”.

– Pivo koje se najbolje prodaje je „jelen” od pola litra u staklenoj ambalaži – kažu i u „Idei” i „Superveru”.

Trgovci objašnjavaju da se osim „jelena” dobro prodaje i „lav”. Pivo u staklenim flašama i dalje je najtraženije, sledi pet ambalaža, dok u toku leta uvek raste prodaja piva u limenci.

A kakva ponuda, takve i cene. Najjevtinije je pomalo zaboravljeno „mb” pivo od pola litre, koje u „Superveru” košta 29,80 dinara, dok „stela artoa” u „Maksiju” staje više od 100 dinara. Daleko najskuplje je meksičko pivo „korona”. Flašica od 0,33 litra košta gotovo 200 dinara.

Donedavno je na prestoničkom tržištu bilo teško pronaći tamno pivo, osim u pivnicama, ali sada svaki proizvođač ima u ponudi i ovu vrstu. Tamna varijanta je, ipak, od svetle u proseku skuplja oko 20 odsto.

Na tržištu ima i bezalkoholnog piva, koje sadrži oko 0,5 odsto ili nimalo alkohola. Ali, trgovci ističu da je njegova prodaja, u poređenju sa onim alkoholnim, na nivou – statističke greške.

S. Despotović