FALAČI, PAPA I RUSKI PROTOJEREJ

"Kažite, sveti oče: da li je istina da ste nedavno molili sinove Alahove da oproste krstaške ratove, u kojima su se vaši preci borili da bi sebi povratili Grob Gospodnji? A da li su sinovi Alaha molili vas, da im oprostite što su oni Grob Gospodnji zauzeli? Da li su se izvinili za to što su više od sedam vekova izrabljivali katoličko Iberijsko poluostrvo, svu Portugaliju i tri četvrti Španije, tako da bismo, da ih Izabela Kastiljska i Ferdinand Aragonski nisu 1490. godine isterali, mi danas svi govorili arapski?"

Ovaj pasus, iz pitanja Orijane Falači papi Jovanu Pavlu Drugom, obreo se prošle godine u osvrtu ruskog protojereja Maksima Kozlova, starešine Hrama Mučenice Tatjane, na proteste muslimana zbog citata pape Benedikta Šesnaestog iz, sada već široko "reklamiranog" dijaloga cara Manuila II Paleologa s nekim od "sinova Alahovih", ne dugo pre pada Vizantije.

Taj, a i nekoliko drugih događaja proizišlih u jesen 2006. (među njima i ponovni sastanak mešovite komisije za bogoslovski dijalog Rimokatoličke i lokalnih pravoslavnih crkava, u Beogradu 18. septembra), motivisali su protojereja da se, posredstvom RIA-novosti, javno "zamisli o hrišćanskoj identičnosti, o osnovama naše vere i o međukonfesionalnim i međureligijskim odnosima".

Ipak – pre svega, povodom suočavanja s onim što tobože neizbežno predstoji, a vrlo jasno sledi iz konteksta pitanja Orijane Falači.

Ekumenstvo je, dakle, "priča" posebne sadržine, nije tema ovih redova. Ovde, Kozlov je zbog "Falači-konteksta", jer čitalac ima utisak da je to zapravo ključni motiv "priskakanja" ruskog protojereja poglavaru zapadnih hrišćana. Uz drugo, "Evropu 2006" obeležilo je i to – impuls zbijanja hrišćana, refleks otpora, antimuslimanstvo... Spontane reakcije, ali poenta svake je poziv "u naš zajednički rov".

U Parizu, aktivisti jednog političkog pokreta prkosili su zabrani policije time što su na javnom mestu posluživali i jeli – čorbu od svinjskih papaka. Ilegalno jedenje repova, ušiju i svinjskih papaka (na Bulevaru Sen Žermen), izvedeno je uz poklič: Mi smo svinjojedi!

Čovek bi pomislio, banalnost. Ali, nije. Čorbe Bloka za identitet, kako se zove organizacija koju već nekoliko godina predvodi izvesna Odil Bonivar – su metod razlikovanja "nas od njih". Poslužuju se u inat muslimanima. Čorbe su bile odgovor gospođe Bonivar na masovne demonstracije "zbog karikature" proroka Muhameda. Kutlačom se želelo reći – ovde je tako, a kome se ne sviđa, ravan mu drum!

Srećom, u Evropi ni jedno od toga nema razmere nečeg razvijenog. Niti se omasovilo i postalo preovlađujuće. Ojačale su u određenoj meri snage desnice, i to je to. Ali, fenomen široke uznemirenosti događajima ne može se ni zaobići, ako se želi shvatiti koliko se lako priđe ambisu, kada se "na drugoj strani" puste uzde fanatizmu i krajnostima.

Prošle godine, "druga strana" se jasno postrojila u liniju političkog ekstremizma, sa antihrišćanskim obeležjem. Sabrala se od fanatizovanih elemenata, međutim, oni su se pozvali i pozivaju se na veru, islam. Već kod prvog povoda, bilo da su to bile "danske karikature" ili "papino izlaganje", "druga strana" je zaobišla kolosek rasprave i skrenula na kolosek fizičkog obračuna.

Bilo bi neodgovorno zanemariti da u Britaniji postoje mreže domaće odgojenih terorista muslimanske vere.

Može li se kampanja protiv "muslimanskog ekstremizma" spasti skretanja u antimuslimanstvo? Evropljani veruju da može. Ali, uz trud i doprinos muslimana, pozvanih da sami kažu šta je šta. Situacija slična "vukovarskoj", kojoj je suđeno da ostane srpska, sve dok sami Srbi, u sopstvenoj debati, ne izađu s njom nakraj.