Manjak crkava u Srbiji

Mada je crkveno graditeljstvo u zamahu, Srbija po broju stanovnika  i dalje ima manje sakralnih zdanja nego većina zemalja u okruženju i Evropi. Zato država planira da u izgradnju i obnovu verskih objekata u toku ove i naredne godine uloži milijardu i 320 miliona dinara, odnosno 15 miliona evra.

Kako kaže ministar vera Milan Radulović, ovo je najveća državna investicija u ovu oblast od 1940. godine. Prema predlogu nacionalno-investicionog plana, za crkveno graditeljstvo će se u ovoj godini izdvojiti 488 miliona dinara, a u 2007. godini približno 832 miliona dinara.

– Ova sredstva ni izdaleka ne zadovoljavaju potrebe verskih zajednica u Srbiji, ali, ipak, pokazuju drugačiji kulturološki odnos države prema Crkvi. Nekada se mislilo da je podizanje hramova posao samih vernika. Ali, srećom, došlo se do trezvenijeg shvatanja da su verski objekti deo društvene suprastrukture. Za jedno naselje je važno da ima školu, dom zdravlja, sportska igrališta, ali i da hram bude okrečen i parohijski dom uređen – kaže Radulović.

Obilaznica oko Žiče

U analizi postojeće situacije sakralnog graditeljstva, u sklopu dopisa upućenog Ministarstvu finansija kako bi se obezbedila sredstva, konstatuje se da je mnogo započetih a nezavršenih hramova, ali i crkava koje su u vrlo lošem stanju. Da bi se popravila situacija Ministarstvo vera je predložilo sedam pojedinačnih programa.

Među prioritetima su radovi na Svetosavskom hramu na Vračaru, zatim izgradnja i rekonstrukcija sabornih crkava u regionalnim centrima. Na listi prioriteta su izgradnja i rekonstrukcija manastira od nacionalnog značaja. Pošto se ove i naredne godine obeležava jubilej osam vekova Žiče, ovaj manastir će dobiti nove sadržaje kao što su gostoprimnica, nova trpezarija, a biće napravljena i nova saobraćajna obilaznica oko ovog duhovnog središta. U planu je izgradnja i objekata za versko obrazovanje, parohijskih hramova, ali i zaštita verskih zdanja u nerazvijenim regionima.

– Domaćin neće da dozvoli da mu ni kokošinjac prokisne, a mi u Srbiji imamo crkve koje propadaju od kiše, ali i neokrečene sa oronulom fasadom. Kad se pogledaju pojedini crvotočivi i začađaveli ikonostasi čovek ima utisak da su i sveci sa ikona počeli da beže – slikovito opisuje Radulović situaciju sa starijim hramovima koji su propali zbog nedostatka para za njihovo održavanje.

Gledano po regionima, situacija u Srbiji u oblasti crkvenog graditeljstva i obnove je neujednačena. U Vojvodini ima veliki broj crkava starih između 100 i 250 godina koje su propale zbog vlage. Radulović je spomenuo alamašku crkvu, ali i selo Mramorak kod Kovina u kojem se nalazi treći po veličini hram u Vojvodini. – Ako u toku ove godine ne zameni krov crkve u Mramorku urušiće se – dodaje ministar vera.

Subotička sinagoga

Na jugu Srbije je situacija još teža, jer nema dovoljno hramova. Bojnik i Vladičin Han su, kako ističe Radulović, jedina opštinska središta u celom pravoslavnom svetu koja nemaju crkve. U Vladičinom Hanu postoji jedna kapela na groblju, a u Bojniku su temelji započete crkve zarasli u korov.

Posebna situacija je u Pirotu i Leskovcu u kojima su crkve iz turskog doba jednobrodne i više liče na kuće. Vranjski episkop Pahomije u toku obnove ovih hramova postavlja kube tako da sada više liče na pravoslavne crkve. Po oceni ministra vera, jedino je u Šumadijskoj eparhiji bolja situacija. Ministarstvo vera će izdvojiti novac za gradnju i dve crkve u inostranstvu, jednu u Bernu u Švajcarskoj, a drugu u glavnom gradu Kanade Otavi.

Novac iz budžeta se ne izdvaja samo za bogomolje SPC. Kako objašnjava ministar Radulović, shodno broju vernika i ostale konfesije dobijaju novac za hramove. Tako će država finansirati obnovu subotičke sinagoge koja se nalazi listi ugroženih kulturnih dobara, kao i Bogorodica Ljeviška i Pećka patrijaršija. Sredstva će biti izdvojena i za pojedine katoličke hramove, ali i za protestanstku crkvu u Zrenjaninu, ali i dovršetak Islamskog kulturnog centra pored Bajrakli džamije u Beogradu. – Ovaj objekat pored džamije koji je bespravno podignut, usput i zapaljen, treba legalizovati i što pre dovršiti – smatra ministar vera.

Sve konfesije mogu svojim projektima da konkurišu, ali ipak neće svi dobiti novac. Radulović je spomenuo primer započete crkve u jednom selu kod Žitišta: "Meštani su napokon rešili da naprave crkvu i to ni manje ni više nego petokupolnu i veću nego u Žitištu. U temelje su ugradili čak i podno grejanje i sada traže novac. Rekao sam im da ne mogu dobiti pare od države, jer smatram da ne mogu da završe tako veliku crkvu".

--------------------------------------------------------------------------

Svetosavski hram nije zanemaren

"Još nismo ni blizu završetak radova na Hramu Svetog Save na Vračaru i niko živ ne može da da tačan predračun koliko će para još para biti potrebno da se on dovrši", kaže Milan Radulović odbijajući prigovore da ova vlada zanemaruje zavetni hram srpskog naroda.

Prethodna vlada je kako, dodaje ministar vera, trećinu budžeta Ministarstva vera ulagala u Hram, ali zato nije uložila nijedan dinar u stipendije ili izdavanje knjiga.

"Svetosavski hram je kapitalna investicija i od doplatne poštanske markice ove godine će dobiti dva miliona evra. U njegov završetak ulažu i građani svojim donacijama, ali i sama Crkva. Ali, mi kao ministarstvo ne možemo dozvoliti da sve drugo zanemarimo ulažući u Hram, a da nam širom Srbije krovovi ostalih crkava propadaju i da pet-šest monahinja žive u jednoj keliji kao u manastiru Ravanica."